0
Soundtrack druge sezone "Euforije", trenutno jedne od najgledanijih serija, tema je mnogih diskusija na društvenim mrežama, jer se mnogi pitaju otkud na ludim žurkama današnjih tinejdžera muzika koju su slušali njihovi roditelji - od Šinejd O'Konor, Tupaka, Elvisa Preslija do Dipešmod i Kravica - da li je to greška ili odlična muzička preporuka za klince?
Rođendanska zabava modernog srednjoškolca, koju prati pijana majka bez ikakvih kućnih pravila osim diskrecije, ide uz zvuk pesme „This Is How We Do It“ od Montela Džordana, te neizbrisive relikvije iz 1990-ih. „Obožavam ovu pesmu!“ mama cvili, uz dodatnu vulgarnost.
U isto vreme, tri tinejdžera su na putu da ukradu „malo“ alkohola. „Trademark USA“ Bejbi Kima, repera u usponu tog trenutka, čuje se iz zvučnika automobila.
Nedugo zatim, problematični otac prelistava džuboks u gej baru, tražeći „Kick“ od INXS’s-a, ali umesto toga pronalazi „The Pinkprint“ od Niki Minaž. Zadovoljava se nostalgičnim sporim plesom uz „Drink Before the War“ od Šinejd O’Konor, razornu moćnu baladu iz 1987. Na rođendanskoj zabavi, isprazna devojka u kupaćem kostimu se topi, uživajući istovremeno uz istu traku, onu koja je puštena mnogo pre nego što se rodila.
Za neke televizijske serije, ovo bi bila epizoda vredna velikih muzičkih trenutaka. Ali na „Euforiji“, maksimalističkoj „halucinaciji“ srednje škole čija se druga sezona trenutno daje na HBO-u, bio je to samo jedan niz pažljivo biranih pesama i referenci koje su, kao i sama serija, imale za cilj emocionalnu rezonancu nad površnom preciznošću, piše „Njujork tajms„.
Često trpajući nekoliko desetina numera u jedan sat – od andergraunda do trenutno prepoznatljivog, od 1950-ih do 2020-ih – serija se ne bavi naglašenim pesmama, koliko meša zvučne i vizuelne stimulanse, poskakuje među žanrovima, epohama…
Pored Šinejd O’Konor i Kima, nedavno emitovana epizoda je sadržala meta-montažu aluzija pop-kulture postavljene na pesmu Taunsa Van Zanta „I’ll Be Here in the Morning“, plus premijeru nove pesme Lane Del Rej, neo-gospel izvedbu pevačice i producenta Labrinta, koja takođe obrađuje partituru serije.
– Štedljivost nikada nije bila cilj. Nismo bili zainteresovani da igramo po tim pravilima. Bili smo zainteresovani za mnogo muzike – previše muzike za neke. Serija bi, u izvesnom smislu, bila mjuzikl – rekao je Hulio Perez, glavni urednik serije, koji se prisetio osmišljavanja „sopstvene zvučne galaksije“ sa kreatorom, piscem i rediteljem „Euforije“ Semom Levinsonom.
Kolaž flešbekova, sanjarenja, noćnih mora i ritmičkih sekvenci u stilu muzičkog videa, „Euforija“ koristi interakciju između svog eklektičnog zvučnog zapisa i Labrintovog umeća da stvori „divlju fantaziju koja meša sirovi naturalizam sa hiper-realnošću“, rekao je Perez.
Džen Meloun, muzički supervizor emisije, takođe je nadgledala pesme za „Atlanta“ i „Yellowjackets“, gde strog osećaj za mesto i period vodi izbore. „Euforija“ nema takve granice.
U drugoj sezoni serije, prolozi koji pričaju pozadinske priče likova funkcionišu kao sopstveni kratki filmovi, sa različitim tonovima i vremenskim okvirima. Jedan skače sa obrade Elvisa Prislija na Bo Didlija, Harija Nilsona, Kertisa Mejfilda i Isaka Hejsa, dok drugi prodire kroz pesme „INXS“, „Depeche Mode“, „Roxette“, „Erasure“, „Echo & the Bunnymen“, „The Cult“, Leni Krevica i Dena Hartmana, sve u rasponu od 15 minuta.
– Prosto je suluda količina muzike u ovoj seriji – rekao je Maloun.
Njen posao dodatno komplikuje činjenica da se „Euforija“ vrti oko jezivih transgresija – posebno požude, zloupotrebe supstanci i nasilja – a scene moraju biti detaljno opisane tokom procesa odobravanja muzike.
– Moramo da budemo pametni u tome kako izgovaramo određene stvari, ali ponekad jednostavno nema načina da to zaobiđemo – kaže Maloun.
Izdavačke kuće i umetnici sa zadovoljstvom vide porast interesovanja za muziku koji „Euforija“ može da izazove, bilo da se radi o glumi kao što je Laura Les, čija se pesma „Haunted“ pušta u nedavnoj epizodi, ili za etabliranu kao što je Tupak, čiju zajedljivu pesmu „Hit ‘Em Up“ iz 1996. repuje tinejdžerski zavisnik. Pesme Gerija Refertija i Stili Dena su čak počele da se pojavljuju na TikTok-u.
„Da li bi likovi iz generacije Z u seriji zaista slušali ovu muziku ili ne“, izazvalo je debatu u javnosti.
Za one koji već nisu upoznati, „Euforija“ takođe može da funkcioniše kao dobra preporuka za novu generaciju, poput filmova Martina Skorsezea i Kventina Tarantina, koji kod nešto starijih nailaze na momentalno odobravanje, smatraju autori.
– Znajući da je naša publika u velikoj meri generacija Z, to je skoro kao da kažemo: „Hej momci, slušajte nešto od ovoga“ – zaključio je Maloun.
Bonus video: Marko Louis: Želja mi je da radim filmsku muziku