Ljubomir Simović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Zar se stvaralački duh srpskog naroda, koji je stvorio i veliku epsku poeziju i ne manje lepu i veliku liriku, i velelepne manastire, zadovoljio formulama izlivenim u betonu i plastici, reči su književnika Ljubomira Simovića.

Akademik Ljubomir Simović dobitnik je „Medalje SANU“ za 2022. godinu iz oblasti umetnosti, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti. Još jedno u nizu priznanja za pesnika i dramskog pisca biće uručeno književniku na obeležavanju Dana Akademije 18. novembra.

Simović je antologijski pesnik srpskog jezika i dobitnik najvećih nacionalnih priznanja za književni rad. Takođe, i antologijski dramski pisac čije su drame s velikim uspehom prikazivane i nagrađivane u pozorištima kod nas i inostranstvu, intelektualac od ugleda i uticaja u Srbiji, i jedan od najaktivnijih članova SANU još od 1988. godine, stoji, između ostalog, u obrazloženju članova Predsedništva Srpske akademije nauka i umetnosti odluke o dodeljivanju „Medalje SANU“ Ljubi Simoviću.

A veliki književnik i intelektualac i ogroman opus koji ima iza sebe „predmet“ je poslednjeg broja uglednog časopisa „Gradac“ (223-224). „Gradac“ posvećen u celosti Ljubi Simoviću otvara esej Jamine Vrbavac „Zemljino ogledalo“, u kojem navodi kako je posredi „pisac nepresušnog talenta i ogromnog opusa koji vibrira na najvišim frekvencijama bez prekida i padova“.

Slede, u izboru urednika „Gradca“ Branka Kukića, Simovićeve pesme inspirisane rodnim Užicem, a u jednoj od njih – „Početak duge zime“ pesnik ispisuje stihove koji danas tako odzvanjaju:

Dolazi duga zima,

dočekujem je pun nade;

imam četiri oblice,

i ćebe do brade;

imam pola sveće,

paklo duvana:

hleba i slanine imam

za sedam dana„.

Razgovori Miloša Jevtića s akademikom vođeni tokom različitih vremenskih razdoblja podeljeni su u nekoliko delova a u prvom Simović se seća svog detinjstva u Užicu, i posebno je upečatljivo njegovo svedočenje o početku rata:

– 27. marta ceo grad je izašao na glavnu ulicu, vladalo je veliko uzbuđenje, a malobrojni radio-aparati “pušteni na najjače”, grmeli su kroz otvorene prozore. Neprekidno je emitovana pesma „Sprem`te se, sprem`te se, četnici, silna će borba da bude“.

Naslovna strana Gradca Foto: Nova.rs

Tu je i odlomak iz Simovićeve knjige „Užice sa vranama“. A Svetislav Basara u eseju pod nazivom „Na Trgu Sklavka Vukosavljevića“ piše kako se „kao i svi pisci velikog formata Simović ogledao u svim književnim žanrovima“:

– I svaki je od tih žanrova – bili to poezija, esej ili dramski tekst – oplemenio jezičkim draguljima i u svakom ostavio prepoznatljiv pečat svog stila. Što je takođe osobina pisaca velikog formata.

U odlomcima iz pisama, eseja i razgovora „Gradac“ donosi piščeve reči iz osme dekade 20. veka, a novembra 1989. kazao je i ovo:

– Ja u poeziji uvek pokušavam da pođem od nečega što nam je blizu, i da od njega odem što dalje – u nestvarnost, kao novu stvarnost.

Razgovor Slobodana Zubanovića i Mihaila Pantića s akademikom donosi iskaz da je pesma „prozor otvorenu nešto drugo“:

– Prozor koji omogućava da neki neočekivani zrak svetlosti, pod neočekivanim uglom, na tako neočekivan način pada na stvari da na otkriva njihov neočekivan izgled i sadržaj.

Tu su i pristupna akademska beseda Simovića, u kojoj je fokus na Jovanu Steriji Popoviću, pa esej o Jovanu Jovanoviću Zmaju, Stanislavu Vinaveru, Andriću, Radetu Draincu, Branislavu Petroviću…

U „Odgovoru majci“ iz 1989. zapisao je: „Naučila nas je odricanju, a tek mnogo godina kasnije ja sam shvatio kakva se blaga odricanjem dobijaju“.

U „Jednom čitanju poezije Ljubomira Simovića“ Miodrag Pavlović je 1985. naveo da Simović ne samo da ume da bude pesnik smrti – nego ima potrebu da to bude, a Branko Kukić u eseju „Dualistički pesnik Ljubomir Simović“ piše da u pesnikovoj poeziji ima jedna broj slika i simbola koji potvrđuju sliku o svetu kao poprištu borbe između suprotnosti:

– Ta razjedinjenost sveta i čoveka uzrok je velike drame koja je u ovoj poeziji toliko izražena da čitavo Simovićevo pesništvo možemo okarakterisati kao tragediju – jednog vremena i jednog naroda, ali i kao tragediju čovekovih predaka i potomaka.

Ljubomir Simović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Gradac“ donosi i tekstove Jovana Hristića, Zorana Gluščevića, Mirka Magaraševića, Zvonimira Kostića, Nebojše Vasovića, Bojana Jovanovića, Marjana Čakarevića, Slobodana Zubanovića, Vladislave Gordić Petković o Simoviću, tekstove književnika o likovnoj umetnosti, a u drugom delu razgovora s Jevtićem pesnik i dramski pisac otkriva:

– Sve vreme sam bio svestan da je za pesnika mnogo opasnije kada ga vlast podržava, nego kada ga progoni. Progoni čoveka očvrsnu, čak mu pomognu da se sabere, da nađe sebe. I štiti i mač se formiraju pod udarcima. A naklonost vlasti može da vas omekša, uspava i potkupi, a da vi to niste ni primetili. Prema vlasti, čak i onda kada imate razloga da je podržavate, morate sačuvati distancu.

Konstatovao je akademik u trećem delu razgovora kako je u ovoj zemlji „uništeno ono što je najvećim naporima stvarano tokom dva veka“, dodavši:

– Apokalipsi je potrebno mnogo manje vremena nego stvaranju.

U opširnom pismu Dejanu Mijaču, iz avgusta 1985, uoči praizvedbe komada „Putujuće pozorište Šopalović“ stoje i ove reči:

– Nije teško složiti se da je apsurd, kako god okreneš, naša sudbina…

Gradac“ čitaocima daruje i Simovićev dnevnik vođen tokom 1999. godine, pod naslovom „Guske u magli“, pa književnikov „Snevnik“, zabeležen od početka sedamdesetih do kraja 20. veka, a tu je i „Slovo o pozorištu“.

Pre tačno jedne decenije Simović u razgovoru s Miletom Aćimovićem Ivkovim za „Letopis Matice srpske“ upozorava:

– Koji jezički i kulturni identitet u zemlji u čijoj skupštini jedan poslanik, kaže: INTERESATNO? I u kojoj drugi poslanik, ništa manje nego predsednik jedne političke stranke i bivši, a možda i budući ministar, i ne samo ministar nego i magistar, kaže: ONI SU GLUMELI?

Poslednji broj „Gradca“ zatvara zapis Ljubomira Simovića iz 1988. godine „Gde je Srbija“ u kojem još tada pita:

Zar se stvaralački duh srpskog naroda, koji je stvorio i veliku epsku poeziju i ne manje lepu i veliku liriku, i velelepne manastire, zadovoljio formulama izlivenim u betonu i plastici?… Na pitanje gde je Srbija meni se čini najvažnijim odgovor koji kaže da se Srbija danas nalazi pred velikim iskušenjima“.

Bonus video: SANU između starih princiopa i novog sveta

Komentari

Svi komentari (0)