Voja Brajović: Nikada neću reći „pokojni Dragan Nikolić“

Kultura 11. mar. 202007:53 > 11:00
Podeli:
Foto:Zoran Lončarević/Vesna Lalić

Nikada neću reći pokojni Dragan Nikolić, kaže glumac Vojislav Voja Brajović, na podsećanje da je danas četiri godine od kako je preminuo njegov kolega i veliki prijatelj.

Danas se navršava četiri godine od kako nas je napustila glumačka legenda Dragan Nikolić. Nikad prežaljeni Džimi Barka iz „Kad budem mrtav i beo“, Prle iz „Otpisanih“, Flojd iz „Nacionalne klase“, ali pre svega veliki pozorišni i filmski glumac, preminuo je posle duge bolesti 11. marta 2016. u 72. godini. Ni četiri godine kasnije mnogima nije lako da to prihvate, a posebno je teško njegovim bliskim prijateljima.
– Nemojte mi to, ne pristajem na to. Imam taj otklon, to učestvovanje smrti u našim životima uzelo je suviše maha. Kad kažete „prošlo je četiri godine od smrti Dragana Nikolića“, to je neverovatno. Kad kažete da je prošlo 17 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića takođe. Kako to shvatiti, to da je toliko dobrih i značajnih ljudi otišlo? – kaže Brajović.

Upitan da li će Nikolićeve kolege obeležiti današnji dan, Brajović kaže da će možda neko otići na groblje, položiti cvet…
– Pre sam za to da obeležavamo rođendane, nego da beležimo gubitke. Ovom drugom smo previše skloni, to nam je, da tako kažemo, nepotrebna tradicija – kaže on.

Da je Dragan Gaga Nikolić oduvek bio „čovek koji je stvarao život, radost, energiju“, kako je to pisao „Nedeljnik“ u dane kada je jedan od najpopularnijih domaćih glumaca zauvek otišao, Brajović je tada rekao da je to najvažnija osobina i da je njegov kolega „oduvek bio takav, i kad je bio mlad“ i da je vremenom shvatio koliko je značajno u glumačkoj profesiji „držati atmosferu i dobro raspoloženje“.

Dragana Nikolića i Voju Brajovića, pored višedecenijskog velikog prijateljstva, povezuju i uloge. U kolektivnom nesvesnom publike širom regiona nekako su uvek „išli zajedno“, kao televizijski Prle i Tihi. Glumačku slavu tada mladi glumci (Nikolić u Ateljeu 212, a Brajović u JDP-u) stekli su serijom „Otpisani“ (1974) Aleksadra Đorđevića, a dve godine kasnije ponovo su se pojavili kao Prle i Tihi u „Povratku otpisanih“.
Dva velika glumca susretala su se i u drugim ostvarenjima, i u pozorištu, ali pre svega na filmu. U „Nacionalnoj klasi“ Gorana Markovića (1979) Nikolić je igrao Branu Flojda, a Brajović je bio Papi, isti reditelj pozvaće ih i 16 godina kasnije na snimanje „Urnebesne tragedije“ (1995), pa u novom milenijumu na snimanje „Turneje“ (2008)…

Ponovo u režiji Aleksandra Đorđevića početkom devedesetih igraju dvojicu najboljih prijatelja u TV filmu „Mala šala“, a sredinom te decenije ponovo su Prle i Tihi, ali ovaj put – u pozorištu.
U predstavi „Bure baruta“ u režiji Slobodana Unkovskog u JDP-u, u sceni kada se jedan od likova, a igrao ga je Sergej Trifunović, seća svog odrastanja i serije „Otpisani“, scenom protrčavaju Nikolić i Brajović sa pištoljima, obučeni kao ilegalci, praćeni muzičkom temom iz serije.

Trifunović je, zajedno sa Brajovićem, odigrao i poslednju predstavu za Dragana Nikolića. U stanu na Vračaru, gde su živeli Gaga i Milena, odigrali su predstavu „Voz“.