0
Vidi Davidović danas je uručena nagrada koju je osvojila na Konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2021/22. godinu.
U svom obraćanju, Vida je rekla:
“Dobar dan svima, iako ne mogu da verujem da sam dočekala ikada da kažem ovo baš vama, baš ovde i baš danas. Baš vama, jer sam nekako uvek želela vama da se obratim, otkad sam upisala fakultet do danas. Baš ovde – iz istovetnih razloga kao i baš vama, dakle, jer sam uvek želela ovde vama da se obratim otkad sam upisala fakultet pa do danas, baš vama iz Sterijinog pozorja, jer sam ja baš uvek želela da dobijem ovu nagradu. Baš danas, jer mi je užasno drago da baš danas primam nagradu i da je ceremonija održana što je užasno mali pokazatelj, ali ipak pokazatelj, toga da se pandemija bliži kraju i da nam se život, nadajmo se, vraća, sa prolećem, pozorištem i nagradama.
Nego, da se vratim na ovo baš vama, baš ovde i baš danas.
Kada sam pisala svoj diplomski komad „Male ratove i kabine Zare“ uopšte nisam bila sigurna koliko će to delo biti prepoznato. Imala sam najlepše moguće kritike i recepcije od strane profesora, ali u meni je uvek čučao strah – šta ako? Šta ako nikoga više ne interesuje rat? Šta ako nikoga ne interesuje šta devojke rade u kabinama Zare? Šta ako su ovi ratovi premaleni da bi nekoga interesovali? Šta ako su kabine Zare prevelike da bi opisale patnju malog čoveka u spletovima raznoraznih okolnosti? Mislila sam dugo o „šta ako“, dok najzad nisam odlučila da pošaljem tekst na konkurs, ne očekujući apsolutno ništa jer mi se po glavi konstantno motalo – šta ako.
Kada ste mi javili da sam dobila nagradu vrisnula sam od sreće nasred prodavnice na Kopaoniku, tik ispred jedne kabine, ne Zare, ali neke druge prodavnice. To mi je bio dobar pokazatelj da se svako šta ako urušilo i da su kabine svuda oko nas, dovoljno prepoznate, dovoljno relevantne da budu deo naših svakodnevnih života, umetničkog stvaralaštva, dobrih kritika i nagrađenih radova. Drago mi je da sam napisala dobru dramu, drago mi je da se shvata značaj borbe sa sobom, u sebi i sa svojim mislima, telima, ogledalima i konfekcijskim odrednicama. Drago mi je da ste razumeli sve ženske velike i male ratove sa sobom i sa drugima.
I na kraju, kao i na početku, mnogo mi je drago što sam dočekala da kažem ovo baš vama, baš ovde i baš danas. Mnogo vam hvala!”.
Bonus video: Reditelj Robert Bošković najavljuje operetu „Pariski ivot“ u Madlenijanumu