Podeli:
Članovi ULUS-a ispred Paviljona Cvijeta Zuzorić, Foto: Promo/NKSS

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) izražava sumnju da bi namena Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” mogla da bude promenjena, nakon što je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio otvaranje tendera za izvođača radova na projektu rekonstrukcije tog zdanja na Kalemegdanu, a da prethodno ULUS nije obavešten da je projekat uopšte urađen.

Iz Vesićeve najave, smatraju u ULUS-u, može se zaključiti, da je projekat rekonstrukcije već završen i usvojen, a Udruženje, i pored različitih zahteva koje je prosledilo nadležnim istitucijama, još uvek nije dobilo na uvid, niti je na bilo koji način konsultovano u vezi izrade projekta.

“Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) se o budućim planovima za Umetnički paviljon ‘Cvijeta Zuzorić’, koje je njegovo sedište već gotovo jedan vek, informiše isključivo preko medija. Nedavnim obraćanjem u jutarnjem programu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je najavio otvaranje tendera za izvođača radova na projektu rekonstrukcije, koji je, kako se može zaključiti shodno tome, već završen i usvojen. Udruženje i pored različitih zahteva koje je prosledilo nadležnim istitucijama, još uvek nije dobilo na uvid niti je na bilo koji način konsultovano u vezi izrade projekta.”, ističe se u saopštenju.

– ULUS je u sve ranije radove na Paviljonu uvek bio uključen od početka do kraja – pojašnjava za portal Nova.rs potpredsednica Upravnog odbora ULUS-a Vahida Ramujkić i dodaje:

– Znalo se da je ULUS jedini korisnik Paviljona, kao i to da Paviljon treba da bude rekonstruisan tako da služi izlagačkoj praksi članova udruženja. Ova situacija sada budi u nama sumnju da projekat nije rađen na način da Paviljon i nakon rekonstrukcije bude poveren ULUS-u i da služi kao izlagački prostor .

Vahida Ramujkić, Foto: Medija centar Beograd

Ona navodi da su se tim povodom obraćali Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji je radio plan rekonstrukcije, Sekretarijatu grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja.

– Nismo dobili nijedan konkretan odgovor. Ako je projekat izrađen, onda mora da postoji elaborat o njegovoj budućoj nameni. To je jako čudna situacija – kaže Ramujkić.

Potpredsednica UO ULUS-a napominje i da oni uveliko planiraju svoj program za dugoročan period, kao da se ništa ne dešava.

– U planu je pokretanje Bijenala mladih kao regionalne manifestacije, novi koncepti tradicionalnih izložbi, Prolećne i Jesenje, debatni programi sa ciljem da ispitaju današnje mesto umetnika i umetnosti u društvu i otvore goruće teme vezane za sistem proizvodnje umetnosti u današnjem društvu… Planiramo svoj program, a onda dobijamo informacije iz medija na koje ne možemo da ostanemo ravnodušni. Tražimo i očekujemo da budemo uključeni u dogovore o budućnosti Paviljona – naglašava Vahida Ramujkić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, direktor CEBEF-a Damir Handanović i sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kao primer dobre prakse, ULUS navodi Hrvatsko društvo likovnih umetnika (HDLU) koje koristi reprezentativan prostor u znamenitom gradskom zdanju u centru Zagreba za svoje izložbene programe. Taj prostor je takođe nedavno renoviranan, ima društveni ugled i podršku državnih institucija kulture, između ostalog, i za obezbeđivanje radnih prostora za umetnike u čitavoj zemlji.

Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” izgrađen je 1928. godine na inicijativu Udruženja likovnih umetnika (ULU), suštinskog prethodnika današnjeg ULUS-a koji, kao najveće i najstarije udruženje te vrste u zemlji, zastupa više od 2.500 likovnih umetnika, od kojih je oko 570 sa statusom samostalnih.

Pročitajte još:

Na osnovu iste inicijative formirano je i Društvo ljubitelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić” koje se bavilo prikupljanjem donacija da bi se ova zamisao sprovela u delo.

Branislav Nušić, tada načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, organizovao je u februaru 1923. godine, u beogradskom hotelu „Kasina”, dobrotvorni bal pod nazivom „Hiljadu i druga noć”, kako bi prikupili priloge za gradnju ovog zdanja.

Priloge su dali bogati pojedinci poput kralja Aleksandra Karađorđevića, Đorđa Vajferta, Luke Ćelovića, Mihajla Pupina, a projekat paviljona osmislio je arhitekta Branislav Kojić.

Na prvoj izložbi beogradskih slikara i vajara, 1928. pojavila su se najznačajnija imena beogradske umetničke scene poput Bete Vukanović, Milene Pavlović Barili, Uroša Predića, Tome Rosandića i drugih.

Od tada pa do danas u tom prostoru se u kontinuitetu (osim u periodu Drugog svetskog rata) realizuje program ULUS-a, a Jesenja i Prolećna izložba spadaju među najstarijim na prostoru bivše Jugoslavije, podsećaju u Udruženju.

“Cvijeta Zuzorić” je sedište i Međunarodnom udruženju likovnih kritičara (AIKA) i Udruženju srpskih umetnika LADA koje je osnovano još 1904. godine, a ima i dugogodišnju saradnju sa Muzičkom omladinom, koja organizuje svoje redovne programe klasične muzike u tom prostoru.

Ramujkić kaže da je Paviljon funkcionalan, ali da mu je neophodna rekonstrukcija.

– Imamo značajnu arhivu koja svedoči o svim aktivnostima Udruženja od početka 20. veka i ona se čuva u neadekvatnim uslovima. Izložbeni prostor treba renovirati. Krov prokišnjava, a treba promeniti i električne instalacije – ukazuje Ramujkić.

Ministar Vladan Vukosavljević i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković, u prisustvu tada gradskog menadžera Gorana Vesića, potpisali su 7. juna 2017. godine Ugovor o izradi tehničke dokumentacije za dobijanje odgovarajućeg rešenja za izvođenje radova na rekonstrukciji, revitalizaciji, sanaciji i adaptaciji Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.

Ministarstvo kulture i informisanja je tada obezbedilo 2.500.000 dinara za izradu projekta rekonstrukcije Paviljona i planirano je da obnova tog prostora bude završena do 23. decembra 2018. na dan kada je “Cvijeta Zuzorić” 1928. otvorena za javnost.

Vesić je tada izjavio da “prvi galerijski prostor u Beogradu odavno vapi za temeljnom rekonstrukcijom”, a Vukosavljević je na pitanje novinara da li će ULUS i nakon rekonstrukcije koristiti taj prostor, rekao: “Ostaje da se vidi”.

Paviljon je proglašen spomenikom kulture 1973. godine, a dve godine kasnije, prema projektu arhitekte Gradimira Medakovića, izvršena je velika rekonstrukcija enterijera i izgrađena galerija.

Komentari

Vaš komentar