ULUS sumnja da mu vlast oduzima paviljon "Cvijeta Zuzorić"

Iz Vesićeve najave, smatraju u ULUS-u, može se zaključiti, da je projekat rekonstrukcije već završen i usvojen, a Udruženje, i pored različitih zahteva koje je prosledilo nadležnim istitucijama, još uvek nije dobilo na uvid, niti je na bilo koji način konsultovano u vezi izrade projekta."Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) se o budućim planovima za Umetnički paviljon 'Cvijeta Zuzorić', koje je njegovo sedište već gotovo jedan vek, informiše isključivo preko medija. Nedavnim obraćanjem u jutarnjem programu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je najavio otvaranje tendera za izvođača radova na projektu rekonstrukcije, koji je, kako se može zaključiti shodno tome, već završen i usvojen. Udruženje i pored različitih zahteva koje je prosledilo nadležnim istitucijama, još uvek nije dobilo na uvid niti je na bilo koji način konsultovano u vezi izrade projekta.", ističe se u saopštenju.- ULUS je u sve ranije radove na Paviljonu uvek bio uključen od početka do kraja - pojašnjava za portal Nova.rs potpredsednica Upravnog odbora ULUS-a Vahida Ramujkić i dodaje:- Znalo se da je ULUS jedini korisnik Paviljona, kao i to da Paviljon treba da bude rekonstruisan tako da služi izlagačkoj praksi članova udruženja. Ova situacija sada budi u nama sumnju da projekat nije rađen na način da Paviljon i nakon rekonstrukcije bude poveren ULUS-u i da služi kao izlagački prostor .

Ona navodi da su se tim povodom obraćali Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji je radio plan rekonstrukcije, Sekretarijatu grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja.- Nismo dobili nijedan konkretan odgovor. Ako je projekat izrađen, onda mora da postoji elaborat o njegovoj budućoj nameni. To je jako čudna situacija – kaže Ramujkić.Potpredsednica UO ULUS-a napominje i da oni uveliko planiraju svoj program za dugoročan period, kao da se ništa ne dešava.- U planu je pokretanje Bijenala mladih kao regionalne manifestacije, novi koncepti tradicionalnih izložbi, Prolećne i Jesenje, debatni programi sa ciljem da ispitaju današnje mesto umetnika i umetnosti u društvu i otvore goruće teme vezane za sistem proizvodnje umetnosti u današnjem društvu… Planiramo svoj program, a onda dobijamo informacije iz medija na koje ne možemo da ostanemo ravnodušni. Tražimo i očekujemo da budemo uključeni u dogovore o budućnosti Paviljona - naglašava Vahida Ramujkić.

Kao primer dobre prakse, ULUS navodi Hrvatsko društvo likovnih umetnika (HDLU) koje koristi reprezentativan prostor u znamenitom gradskom zdanju u centru Zagreba za svoje izložbene programe. Taj prostor je takođe nedavno renoviranan, ima društveni ugled i podršku državnih institucija kulture, između ostalog, i za obezbeđivanje radnih prostora za umetnike u čitavoj zemlji.Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” izgrađen je 1928. godine na inicijativu Udruženja likovnih umetnika (ULU), suštinskog prethodnika današnjeg ULUS-a koji, kao najveće i najstarije udruženje te vrste u zemlji, zastupa više od 2.500 likovnih umetnika, od kojih je oko 570 sa statusom samostalnih.Na osnovu iste inicijative formirano je i Društvo ljubitelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić” koje se bavilo prikupljanjem donacija da bi se ova zamisao sprovela u delo.Branislav Nušić, tada načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, organizovao je u februaru 1923. godine, u beogradskom hotelu „Kasina”, dobrotvorni bal pod nazivom „Hiljadu i druga noć”, kako bi prikupili priloge za gradnju ovog zdanja.Priloge su dali bogati pojedinci poput kralja Aleksandra Karađorđevića, Đorđa Vajferta, Luke Ćelovića, Mihajla Pupina, a projekat paviljona osmislio je arhitekta Branislav Kojić.Na prvoj izložbi beogradskih slikara i vajara, 1928. pojavila su se najznačajnija imena beogradske umetničke scene poput Bete Vukanović, Milene Pavlović Barili, Uroša Predića, Tome Rosandića i drugih.Od tada pa do danas u tom prostoru se u kontinuitetu (osim u periodu Drugog svetskog rata) realizuje program ULUS-a, a Jesenja i Prolećna izložba spadaju među najstarijim na prostoru bivše Jugoslavije, podsećaju u Udruženju."Cvijeta Zuzorić" je sedište i Međunarodnom udruženju likovnih kritičara (AIKA) i Udruženju srpskih umetnika LADA koje je osnovano još 1904. godine, a ima i dugogodišnju saradnju sa Muzičkom omladinom, koja organizuje svoje redovne programe klasične muzike u tom prostoru.Ramujkić kaže da je Paviljon funkcionalan, ali da mu je neophodna rekonstrukcija.- Imamo značajnu arhivu koja svedoči o svim aktivnostima Udruženja od početka 20. veka i ona se čuva u neadekvatnim uslovima. Izložbeni prostor treba renovirati. Krov prokišnjava, a treba promeniti i električne instalacije – ukazuje Ramujkić.Ministar Vladan Vukosavljević i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković, u prisustvu tada gradskog menadžera Gorana Vesića, potpisali su 7. juna 2017. godine Ugovor o izradi tehničke dokumentacije za dobijanje odgovarajućeg rešenja za izvođenje radova na rekonstrukciji, revitalizaciji, sanaciji i adaptaciji Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.Ministarstvo kulture i informisanja je tada obezbedilo 2.500.000 dinara za izradu projekta rekonstrukcije Paviljona i planirano je da obnova tog prostora bude završena do 23. decembra 2018. na dan kada je "Cvijeta Zuzorić" 1928. otvorena za javnost.Vesić je tada izjavio da "prvi galerijski prostor u Beogradu odavno vapi za temeljnom rekonstrukcijom", a Vukosavljević je na pitanje novinara da li će ULUS i nakon rekonstrukcije koristiti taj prostor, rekao: "Ostaje da se vidi".Paviljon je proglašen spomenikom kulture 1973. godine, a dve godine kasnije, prema projektu arhitekte Gradimira Medakovića, izvršena je velika rekonstrukcija enterijera i izgrađena galerija.