0
Autor, scenarista, producent, televizijski prezenter, satiričar i žestoki komentator društveno-političkih zbivanja - sve ovo je Čarli Bruker, ali najviše je znan po serijalu "Black Mirror".
Čarli Bruker prvu tezgu imao je kada mu je bilo 15 – tada je uradio strip za 80 funti. Napustio je studije na Vestminster univerzitetu jer sve što je želeo bilo je da se bavi video igricama. Doduše, privlačilo ga je i novinarstvo. Sa prvim izletom u novinarske vode spojio je dve svoje ljubavi – igrice i novinarstvo, jer je sredinom devedesetih pisao za „PC Zone“ magazin. Onda je počeo da piše i scenarija za video igre, a potom „stvorio“ kultni naučno-fantastični TV serijal „Black Mirror“, koji se emitovao od 2011. do 2019. godine.
U međuvremenu je osnovao i sopstvenu produkcijsku kuću, koju je nedavno kupio Netfliks za ogromnu cifru. Iako nije obnarodovana, spekuliše se da je u pitanju suma od stotinu miliona.
I za Netfliks je već spremio novi projekat, koji će danas premijerno biti prikazan. U pitanju je nešto neočekivano od njega. Naslov je intrigantan – „Cat Burglar“ (Mačka kradljivica). A, reč je o ljubavnom pismu animatorima Teksu Ajveriju i Čaku Džonsu i zlatnom dobu crtanih filmova, reči su idejnog tvorca.
Ta „mačka kradljivica“ pokušava da upadne u muzej kako bi odlepršala sa dragocenim umetničkim delom, ali tu je pas koji pokušava da je osujeti. Ali, dešava se obrt. I pride svakih nekoliko minuta iskače neko sasvim trivijalno pitanje na koje gledalac treba da da odgovor – uz pomoć daljinskog upravljača. Kako glase pitanja? Primera radi: „Reči koje povezujete sa devedesetim godinama“ ili „Koji je film dobio Oskara?“
Tačan, odnosno netačan odgovor povlači sa sobom velike posledice. Jer, utiče na sudbinu likova:
– Ovo je zanimljiv eksperiment i još uvek ne znam kako će biti prihvaćen. Nije namenjen deci, iako mi je prvobitna ideja bila da ovim ne zastrašim decu – kaže Čarli Bruker za „Gardijan„, engleski dnevnik za koji je svojevremeno kritički pokrivao društveno-političke teme, kako u svojoj zemlji, tako i Americi.
Ni sam ne zna da odgovori na pitanje kako bi okarakterisao svoj novi projekat – da li je u pitanju neka vrsta video igrice, ili televizijski šou i da li bi možda bolje funkcionisala na konzoli, nego na ekranu.
Brukera je oduvek privlačila interaktivnost, a uprkos ranijim izletima u taj domen tek je sada shvatio, radeći na projektu „Cat Burglar“, šta mu sve pruža ta platforma.
I danas svet gejminga shvata više nego ozbiljno. Iako će za koji dan napuniti 51. godinu i dalje igra maratonske, 55-očasovne video igrice, jer još uvek oduševljen svim veštinama i inteligencijom kojima se odlikuju. Baš ta filozofija video igrica kao da reflektuje njegov odnos prema životu – sve treba probati, promašaj je dobrodošao, a ponekad i najinteresantniji deo avanture. I iako je u dosadašnjoj karijeri postigao toliko uspeha, paradoksalno je da, za razliku od većine, iznova pokušava da ga se oslobodi.
– Imam čudan odnos spram uspeha. To je kao da ideš na dodelu nagrada. Ako ne dobiješ nagradu, onda kao da si protraćio veče. Ali, i ako postaneš laureat, lepo je to, no opet nekako beznačajno – priznaje Čarli Bruker.
Rođen je 3. marta 1971. godine u Redingu. Odrastajući u Oksfordširu i kraj Redinga sedamdesetih i osamdesetih strahovao je od nuklearne apokalipse. Na sve to pokupio je i fobiju od povraćanja. Ima je, po sopstvenom priznanju, i danas.
– Ono što me je plašilo više od svega jeste da ako preživim eksploziju, oboleću zbog radijacije. A od bombe ću pride pokvariti stomak. Nisam razmišljao o široj slici – priča danas.
I mnogo godina nakon tih dečačkih strahova kada se „sprdao“ sa Donaldom Trampom, koji je tada postao predsednik SAD, opet je nenadano počeo da priča o pretnji nuklearnom bombom.
– I tada sam pričao iz pozicije odrasle osobe. Iako sam pokušavao da budem duhovit i razoružavajući, opet sam se u*rao od straha – iskren je Bruker.
I dok voli i danas da, kako kaže, prtlja previše, i nikako da se oslobodi strahova, deluje ipak uravnoteženije, srećnije…
– U Velikoj Britaniji poznat sam po zajedljivim kolumnama i komedijama, zbog čega me ljudi ne shvataju tako ozbiljno. Ali, kad odem u Ameriku tamo me vide kao kralja distopije. No, u mojoj glavi sve je to isto. Komedija, horor, naučna fantastika idu jedno uz drugo…
Ali, muka je Čarliju Brukeru od jedne druge stvari – trebalo je da šale ostanu na malim i velikim ekranima, a ne da se presele u polje politike:
– Mi smo to dozvolili, naša generacija. Je*eni pakao!
Bonus video:
Volt Dizni