0
Pripremam projekat "Nobelovac". Dosta sam svog vremena i talenta posvetio Andrićevom delu. U toj seriji ću pokušati da dokučim šta je ta crna pruga u njegovim grudima, kaže u razgovoru za Nova.rs glumac Tihomir Tika Antić, koji će izvesti monodramu "Na Drini ćuprija" po delu našeg nobelovca sutra od 12 sati na sceni Madlenijanuma, za koji smatra da je pravi dom za ovu "lutajuću" predstavu.
– Andrićevu „Na Drini ćuprija“ premijerno sam pripovedao pre dve decenije, 17. aprila, na godišnjicu smrti svog oca. On je bio učitelj u selu Šeškovci, gde sam rođen, i to u školi, pa sam osećao da je to bila neka vrsta mog duga. I od tada, odlomke iz ovog romana govorim svuda i u svim prilikama od Banjaluke, Vašingtona, Njujorka, Bostona, Toronta, Osla, Malmea, Amsterdama, Roterdama… I na Kosovu, gradovima i selima širom zemlje. Po školama, ali i na svečanosti u SANU prilikom simpoziijuma o Ivi Andriću – kaže Tihomir Stanić.
Popularni glumac priča da je ovu predstavu uradio kako bi sebi obezbedio neku vrstu nezavisnosti i slobode.
– Spremao sam je pet meseci po pet sati dnevno sa dr Ljiljanom Mrkić Popović, lektorkom i profesorkom dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i suflerkom Draganom Anđelković. Jer, ovo što izvodim je najpreciznije nazvati pripovedanjem, koje je zaboravljena forma, a i Andrić ju je pominjao u svom govoru kada je primao Nobelovu nagradu rekavši, između ostalog, da ljudi od nastanka čovečanstva jedni drugima pričaju priče – objašnjava Stanić, koji je pobrao brojne pozitivne kritike povodom svoje interpretacije.
Glumac to tumači time što je pripovedanje nešto što ga lično uzbuđuje.
– To je divna disciplina kada se stavite u službu velike literature. Osećam se kao provodnik, da taj napisani tekst prenesem i dočaram publici. Dosta verno govorim, poštujući stilski savršenu prozu – kaže on.
Ovo je još upečatljivije i zato što likom podseća na slavnog književnika koga je glumio u filmsko-televizijskim produkcijama „Znakovi“,“Lajanje na zvezde“, „Žućko“ i „Proleće na poslednjem jezeru“.
– A za sledeću godinu pripremam projekat „Nobelovac“. Dosta sam svog vremena i talenta posvetio Andrićevom delu. U toj seriji ću pokušati da dokučim šta je ta crna pruga u njegovim grudima. O njoj piše u romanu „Na Drini ćuprija“ i smatra da je presecala grudi Mehmed-paše Sokolovića koji ju je nosio od detinjstva iz svog sela Sokolovići i koja ga je, po Andriću, nagnala da sagradi tu ćupriju na Drini. A šta je ta pruga nagnala našeg nobelovca da napiše sva ta dela, e to ću pokušati u toj seriji da istražim – priča Stanić.
U Andrićevom delu je, ukazuje, pronašao neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, kao i egzistenciju. Iz obimne građe koja zahvata period od 16. veka do početka Prvog svetskog rata, dramski umetnik je izvukao duhovite, dramatične, poetične, komične i tragične scene ovog romana.
– Dobar deo svog profesionalnog i privatnog razmišljanja usmerio sam ka njemu i verujem da me to čini srećnijim, bogatijim i, imam običaj da kažem, možda jednog dana i pametnijim – s osmehom govori Tihomir Tika Stanić, jedan od naših najtraženijih glumaca.
Prošle nedelje je igrao komad „Pikaso“ u Ateljeu 212, kao i „Bajku u pozorištu“ u Zvezdara teatru. Snima petu sezonu serije „Ubice mog oca“, zatim „Zlatni dečko“ i „Kamiondžije“.
Posebno ga radije nastup ovog vikenda u Madlenianumu jer ovaj teatar smatra svojom drugom kućom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
