Kad odrastate u kulturi tolerancije, razumevanja, u kulturi u kojoj ste od malena podučavani tome da su normalne sve vrste razlika, da nije bitno ko se kako zove, ko je crn, plav, beo, žut, ko kako govori ili politički misli, u takvim društvima nasilje se pojavljuje samo kao ekstremni izuzetak, kaže za Nova.rs Teofil Pančić.
Od kad su se za dva dana u Srbiji desile dve tragedije u kojima je 17 ljudi izgubilo život mnogi su „uprli prstom“, osim u rijalitije, i u popularnu kulturu. Međutim, to je, kako za Nova.rs komentariše novinar i kolumnista Teofil Pančić, najlakše:
– Filmovi, TV serije ili knjige su laka meta. Istina je da je bilo i filmova i serija koji baš nisu daleko od toga da su bili neka vrsta apologije tog kriminalnog podzemlja. Ali, prebacivati na njih bitan deo odgovornosti je neozbiljno, detinjasto. Mnogo su ozbiljnije stvari tu u igri – ocenjuje Teofil Pančić.
Podseća da su Norvežani danas majstori krimića, zbog čega citira reči jednog tamošnjeg pisca:
– „U Norveškoj se desi 14 stvarnih ubistava, a 1.400 ubistava u krimi romanima i filmovima“. To društvo je takvo da ne proizvodi nasilje. I to je bitno. A ne šta se snima, šta se piše, to su sporedne stvari. Olaki izgovor. Ovo društvo promoviše nasilje na mnogo ozbiljnijem i temeljnijem nivou. Promovisanje ratnog, nacionalističkog, patrijarhalnog nasilja je konstanta u ovih tridesetak godina i mi imamo zaista dubinski problem. To je ono na šta bi se trebalo fokusirati. Druga stvar, koja je vrlo usko povezana, jeste činjenica da ovde kola nezamisliva količina oružja, a niko o tome ne govori. Srećne su one zemlje u kojima civili nemaju oružje, i nemoguće je da ga nabave, bilo legalno, bilo ilegalno. Kad pogledate zemlje u kojima ljudi nisu naoružani, ovakve stvari se ne dešavaju. To su neke stvari na koje bi se trebalo fokusirati. Sve drugo su olaki izgovori, da ne pominjem budalaste komentare, tipa „zapadne vrednosti“. Ne znam kakve su to „severne vrednosti“, „južne vrednosti“, „istočne vrednosti“ – pita Pančić.
Upitan kako treba vaspitavati i uputiti decu, da nam se ne bi ponovile tragedije, naglašava da „nema univerzalnog recepta“:
– Ali, stvar je u tome da kad vi odrastate u kulturi tolerancije, razumevanja, u kulturi u kojoj ste od malena podučavani tome da su normalne sve vrste razlika, da nije bitno ko se kako zove, ko je crn, plav, beo, žut, ko kako govori ili politički misli, u takvim društvima nasilje se pojavljuje samo kao ekstremni izuzetak. Razum nam govori da su zdrava društva ona koja drže pod kontrolom i političko, i kriminalno, vršnjačko i svako drugo nasilje. To nam valjda na nešto ukazuje, valjda nam je to putokaz – zaključuje Teofil Pančić.
Bonus video: Nasilje na ekranima i velikom platnu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare