0
Jedna od najvažnijih crta porodice Katić je poštenje. Oni su toliko dobri i hrabri ljudi, a za njih ne možete da kažete da su navikli na težak život, nepravdu, tugu. Ne, oni su ljudi iz gospodske kuće, Milena je uvek imala sve što je želela, živela je lepo, ugodno, vaspitali su je kulturni i fini roditelji puni razumevanja i ljubavi. A onda se desio pakao rata! To su okolnosti koje menjaju čoveka zauvek - započinje razgovor za naš portal glumica Teodora Dragićević koja tumači Milenu Katić u seriji "Vreme smrti".
S glumicom smo se susreli na snimanju serije, izuzetno ambicioznog projekta od 30 epizoda, koji producira United Media, a izvršni producent je Eye to Eye. Ponovo je okupljen vrhunski autorski tim predvođen glumcem i kreatorom serije Goranom Šušljikom i rediteljem Ivanom Živkovićem, koji su prethodno radili „Korene“ i „Vreme zla“ po romanima Dobrice Ćosića.
Teodoru zatičemo u bolničkoj krvavoj uniformi, kako zbrinjava vojnike koji umiru od tifusa… Vreme je Velikog rata…
– Milena je iz zone komfora odlučila da ode u bolnicu i tamo radi. To može samo jako plemenita i jaka osoba. S druge strane, ljudi koji rade u bolnicama, tokom smena koje traju 24 sata, u jednom trenutku postaju jako surovi. To mi je bilo važno kod Milene, ona dolazi na strašno mesto zbog svoje dobrote, želje da pomogne ljudima, ali je oni više puta našamaraju, te se i ona menja. Ljudi u bolnici, u tim stravičnim okolnostima, ne umeju da razgovaraju jedni s drugima, obično nemaju ni vremena, niti snage za to. Kroz lik Milene vidi se kako neko iz lepe kuće sa finom dušom preživljava u teškim okolnostima – ističe glumica.
Podseća da Milena Katić odlučuje u jednom momentu da se vrati korenima i selu gde je odrastao njen otac, nakon što u bolnici upoznaje prvi put brata, strica i dedu.
– Čovek u tim okolnostima ima potrebu da se vrati svojim korenima, porodici i domu da se ogreje. Otuda njena potreba da se vrati u Prerovo da upozna svoju porodicu i život na selu, da vidi kakvo je bilo detinjstvo njenog oca… To sve ostavi na njoj i njenoj duši ozbiljan trag ali to i jeste odlika plemenitih ljudi – da na kraju izaberu da budu plemeniti! Suština je da neko ko se rodio sa nežnom dušom i krenuo kroz život koji ga šamara, ipak odluči da ne odabere „tamnu“ stranu, da ne bude razočaran, surov i zao prema ljudima onako kako su oni bili prema njemu. Kroz sve te strašne okolnosti svi mi sazrimo, hteli ili ne – priča naša sagovornica.
Odgovarajući na pitanje šta se gubi takvim odabirom, ističe da su to žrtve koje svi moramo da podnosimo:
– Tamo jesu ratne okolnosti, ali i u drugim, teškim vremenima, okruženi tragedijama, mi neminovno izgubimo svoju mladost, infantilnost, naivan pogled na svet. Milena u seriji ima divnih scena sa Nadeždom Petrović gde joj ona govori: „Ljudi su zli, grubi, oni psuju, vređaju, zašto ste me drugačije učili?“
Potvrđujući da je i sama mlada, naivna i puna želje da veruje da su ljudi divni, Teodora priznaje da je svesna da se razočarala i da zna da će doći trenutak kada će sazreti poput Milene.
– Ljudi su ljudi sa svim svojim manama i vrlinama. Ne može da se radi epoha tako što razmišljaš kakvi su tada bili ljudi. Naši primarni instinkti, nagoni i želje su uvek iste. Samo se okolnosti menjaju i formiraju ljudsko ponašanje, ali ono što je unutra je isto.
Odlika njene generacije jeste što svi, kako kaže, pričaju kako se osećaju, govore o mentalnom zdravlju, normalno je da idu kod psihoterapeuta, ali za starije to nije bio slučaj.
– Nije se govorilo o problemima, skrivali su se i zataškavali duboko unutra. Ali, emocije su bile iste. Ono što je u nama, što mene, tebe, moju majku… čini ženama – to se neće promeniti, menjaće se okolnosti u kojima živimo, ali mi ćemo uvek biti najjača prirodna stila – kroz osmeh ocenjuje Dragićevićeva.
Teodoru Dragićević publika je dobro zapamtila nakon uloge Stojne u „Nečistoj krvi“ koju je maestralno iznela, a kasnije su usledile i role u serijama „Klan“ i „U klinču“. Na pitanje da li je više inspiriše epoha ili savremeniji scenario kaže:
– Udobnije mi je tamo gde se dublje bave materijom. Ništa nije lako. Zato se svakim likom, delom, kao i čovekom na ulici moramo baviti i posvetiti mu pažnju dubinski. Bilo da je to jedna scena ili glavna uloga, srećna sam samo kada znam da sam uradila dobar posao i dala sve od sebe.
Do uloga je, ističe, teško doći:
– Svaki glumac kada upisuje Akademiju mora prvo da nauči da je deo našeg posla da budemo birani. Jedino što je moje je da kada dobijem ulogu odlučim da li je dobro za mene ili ne da je prihvatim. Ako se odlučim, moram da nađem svoj lični motiv da je radim. Neki ljudi propadnu jer ih zaborave i prestanu da ih zovu. Meni se, srećom, to nije još desilo – priznaje glumica.
Snimanje „Vremena smrti“ veoma je zahtevno, ali Teodora Dragićević ističe da svaki ozbiljan glumac zna u šta se upušta zarad uspešnosti uloge i celog projekta.
– Svako ko se bavi filmom mora da bude malo i lud da bi to podneo. Snimali smo eksterijere u snegu, hladnoći, vetru, samo u bolničkim uniformama, bude jako teško…. Ali, ima jedna serija „The Offer“ o snimanju „Kuma“ – tu su svi likovi ludi, nisu normalni, ali oni žive da naprave taj film i na kraju se to i isplati jer dobiju Oskare. Znate, takvi su ljudi u ovom našem poslu. Naravno da mora da postoji deo čuvanja sebe i svog zdravlja, ali moramo da čuvamo tu iskru ludosti u nama da bismo bili pravi.
Bonus video: Denis Murić o seriji „Vreme smrti“
