Sumanuto i neverovatno: Hvalospev „Gardijana“ o pop muzici Jugoslavije FOTO

Kultura 14. okt. 202107:10 > 15:22
Podeli:
Bob Petrović Foto: Privatna arhiva Boba Petrovića

U zemlji koja više ne postoji bujala je elektropop scena kakva nije viđena u Istočnoj Evropi i koja se danas vraća u velikom stilu – na Jutjubu.

„Veseljaci sa zvonastim pantalonama obučeni u šljašteće košulje plešu celu noć: Bili su ovo poznati prizori u prestonicama dobrog provoda širom sveta oko 1970. Ali, na brutalističkom Novom Beogradu to je bilo potpuno novo iskustvo; u podrumu jedne sportske hale rođena je prva diskoteka u socijalističkoj Jugoslaviji“. Ovim rečima britanski „Gardijan“ započinje opsežnu priču o raskošnoj pop sceni SFRJ.

Pre građanskog rata, jugoslovenski muzičari prkosili su ograničenjima tehnologije kako bi napravili vrhunski elektro-pop u očiglednoj socijalističkoj utopiji, piše „Gardijan“.

Zemlja koja više ne postoji pre rata je bila uspešan socijalistički eksperiment, sa otvorenim društvom i živahnim kulturnim životom. Jugoslovenski disko, post-pank i elektronska muzika bujali su 70-ih i 80-ih, da bi zatim pali u zaborav sve donedavno.

Opsesija sa skupljanjem ovih vinila dovela je do brojnih reizdanja izdavača Discom i  taj zvuk sada se preselio na Jutjub zahvaljujući  kanalima prepunih „Yugo“ zvukova, koji dobijaju stotine hiljada pregleda. Ova muzika je čak stigla i do poznatog repera Kendrika Lamara, kada je producent 9th Vonder semplovao pesmu „Ostavi Trag“ iz jugoslovenske supergrupe Septembar iz 1976. za pesmu „Duckvorth“.

Foto:privatna arhiva

Sve je počelo još u onoj novobeogradskoj sportskoj dvorani. Promoter i DJ Boban Petrović otvorio je klub 1967. godine i bio je jedan od prvih koji je doneo fank, bugi i disko masama bivše zemlje.

„To nije bilo samo mesto za ples – tamo se stvarao i ukus za muziku i modu“, kaže on. „Pokušavao sam da prepišem atmosferu sa mojih rođendana i zabava mojih prijatelja – čak sam se odlučio za nameštaj sličan mojoj dnevnoj sobi.“

Talas bendova kao što su Haustor i Boa iz Zagreba, Električni Orgazam i Idoli iz Beograda i Videoseks iz Ljubljane stekao je određenu popularnost u međunarodnoj muzičkoj štampi poput „Melodi Mejkera“ i NME-a.

„Elektronska muzika je u početku bila „totalni andergraund“, a umetnici su tražili nove mogućnosti kako da se izraze. Nedostatak opreme – postojao je samo jedan Roland TR-808 u Beogradu – naterao je muzičare da budu kreativni“, kažu vlasnici Discoma, Luka Novaković i Vanja Todorović.

Ova kultna ritam mašina ranog hip-hopa, elektro i hausa-pripadala je dvojici pionira elektronike u Beogradu. Oprema je bila skupa i teško je bilo doći do nje, ali grad je upoznao elektroniku preko Zorana Vračevića i Zorana Jevtića, prijatelja od 14. godine čiji su se muzički životi potpuno promenili kada su prvi put čuli Depeche Mode i Soft Sell.

„Čim smo čuli elektroniku koja dolazi iz Velike Britanije, pomislio sam: moram da zaboravim prave bubnjeve“, kaže Vračević. „Dobio sam ritam mašinu, zatim stari šesterougaoni ‚simens‘ komplet, prvi na Balkanu. Odjednom je to bio potpuno novi svet“.

Foto: Privatna arhiva Zorana Vračevića

Ubrzo su osnovali Data, elektronski duo inspirisan japanskom grupom Yellow Magic Orchestra, a kasnije su okupili Šizike u stilu Bananarama i Master Scratch Band, prvu jugoslovensku elektro/hip-hop grupu. Krug muzičara bio je mali; oko 50 ljudi, koji svi međusobno posećuju nastupe.

„Bilo je sumanuto, bilo je neverovatno. U celom tom pristupu ‚uradi sam‘ kreativnost je postojala zato što vas je navela da razmišljate potpuno drugačije“, kaže Jevtić.

Tiraž Data EP-a u 5.000 primeraka brzo je rasprodat. Hvatajući vetar ovog domaćeg zvuka, ljudi su se provodili po beogradskim klubovima, a na vrhuncima od 1981. do 1985. godine, Vračević i Jevtić prisustvovali su na tri do četiri svirke nedeljno kako bi gledali druge izvođače, ali imali su i svoje nastupe.

Njihove numere su pokupili lokalni radio di džejevi; časopis je sproveo konkurs za jednu od njihovih emisija, primivši desetine hiljada radova. Počeli su da prave TV priloge kao odgovor Jugoslavije na britanski Top of the Pops. Da se ​​jedno od njihovih “nabavljanje ploča” putovanja u London nije pretvorilo u višedecenijski boravak, možda bi bili jako popularni u bivšoj zemlji, pita se Jevtić. Umesto toga, Vračević je počeo da živi od remiksa za velike etikete, dok je Jevtić postao grafički dizajner i ilustrator.

Bend Milča Mančevskog

U međuvremenu, u Skoplju, u Makedoniji, još jedna od nekoliko ritam mašina u Jugoslaviji bila je u vlasništvu Kirila Džajkovskog, koji je sa pevačicom Anom Kostovskom, tekstopiscem Milčom Mančevskim (danas poznatim svetskim rediteljem) i Ljubomirom Stojsavljevićem na basu formirao Bastion.

Bastion Foto: Privatna arhiva Bastion

Još u srednjoj školi i uz pomoć svojih roditelja, Džajkovski, koji je danas poznati elektronski kompozitor koji živi u Skoplju posle izvesnog vremena u Australiji, nabavio je jedan sintisajzer, jednu ritam mašinu i jedan kasetofon sa četiri trake. „To je sve s čime sam morao da radim“, kaže on. „Ali hej, pogodite šta: bili su to klasični komadi opreme-imao sam ritam mašinu i sintisajzer Jupiter- 4 Roland. Nisam imao sekvence, pa se sve snimalo uživo na kaseti.”

„Ljudi su zbunjeni – Jugoslavija nikada nije bila deo Istočnog bloka“, nastavlja on. „Kreativno, bio je to zaista lep period. U mom sećanju, to ne kvari politika ili bilo šta slično. “

Tito se odvojio od Staljina 1948. godine, a 1950-ih godina Jugoslavija je promovisala turizam, što je dovelo do politike otvorenih vrata atipične za socijalističke zemlje. Sa njom je usledila i kulturna razmena, gde se uticaj zapadne muzike sve jače osećao .
Za razliku od SSSR-ovog često restriktivnog pristupa kulturi, vlasti u Jugoslaviji uglavnom su ostavljale svoje muzičare na miru. Kada je došlo do cenzure, bilo je suptilnije, kaže Boban Petrović, koji se priseća – posle komentara u kome je vlada izazvala zagađenje – da su njegove pesme misteriozno ispale sa radija.

Miha Kralj Foto: Privatna arhiva Miha Kralj

Ali bilo je ideoloških prepreka. „Jugoslovenski Žan Mišel Žar“, Miha Kralj, borio se da objavi svoju prvu samostalnu ploču “Andromeda” – hit iznenađenje 1980, zbog njenih navodno verskih tema, sve dok slovenački folk kompozitor Vilko Ovsenik nije preporučio ploču izdavačkoj kući RTB-Beograd. “Veze su bile sve”, rekao je Kralj, koji nastavlja da komponuje i planira da sledeće godine ponovo izda “Andromedu” zajedno sa novom pločom.

„Odmah nakon sticanja nezavisnosti, plesni podijumi uz more u Hrvatskoj su i dalje bili zatvoreni“, kaže slovenački muzičar Miha Kralj. „Mnogim bendovima i pevačima koji su radili na terasama i u klubovima bilo je teško.“ On kaže da je nakon desetodnevnog rata za nezavisnost Slovenije 1991. većina mesta takođe izbegavala sviranje jugoslovenske balkanske muzike, i da se kulturna nostalgija formirala tek kasnije, kako su godine prolazile.

Kao i sadašnje ponovno otkriće popa iz doba Jugoslavije, postoje i lepa sećanja na staru ujedinjenu državu u celini, koja je, prema rečima muzičara, živela svoj moto mira, bratstva i jedinstva. Petrović kaže da je životni standard bio toliko dobar, da bi rekao američkim prijateljima da se kalifornijski način života koji uzdižu Beach Boys može lakše pronaći u Jugoslaviji. Jevtić dodaje: „Mama mi je bila iz Hrvatske, tata iz Srbije, ali to nikada nismo identifikovali. Prilično je teško za sve nas koji smo odrasli u Jugoslaviji da se zaista osećamo slobodnima i da sada znamo da ona ne postoji. Imamo nostalgiju za čitavom stvari, a kamoli za muzikom. “

Bonus video: Glas dirka bas – Overjoyed

 

Komentari

Vaš komentar