2
Crnu Goru će od 8. maja na 19. Bijenalu arhitekture u Veneciji predstavljati autorski tim kojeg čine Ivan Šuković, Dejan Todorović i Emir Šehanović s izložbom "Terram intelligere: INTERSTITIUM", jednoglasno je odlučio žiri.
Izložba „Terram intelligere: INTERSTITIUM“ će, u skladu s temom ovogodišnjeg Bijenala „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“, ponuditi odgovor kako različite vrste inteligencije – od onih koje nalazimo u prirodi, preko tehnologije i veštačke inteligencije, do one koju razvijamo zajedno kao društvo – utiču na to kako gradimo i zamišljamo prostore u kojima živimo.
Analizom lokalno specifičnog narativa vezanog za uspostavljanje razgraničenja u zemlji, kao podjednako prostornog i kulturološkog crnogorskog fenomena – međe – autori izložbe ga u svom radu prevode u konstelaciju nastanjenih, lebdećih, polikarbonatnih oblika. Arhitektura ovih oblika, ali i cele konstelacije ukazuje na medijatorsku ulogu arhitekture u svetu budućnosti i jasno odgovara na pitanje Karla Ratija, komesara Venecijanskog bijenala arhitekture, o razumevanju arhitekture kao agenta i alata kojim uspostavljamo veze među različitim vrstama i svetovima. Arhitektura postavke shvaćena kao granični prostor umetnosti i nauke, na mikro nivou donosi uvid u razvoj mikro sveta – stanovnika polikarbonatnih oblika – specifičnih bakterijskih kultura prikupljenih na lokalitetima u Crnoj Gori. Istraživanje mikrobioloških procesa i njihovog potencijala za primenu u arhitekturi i građenju jeste naučni osnov ovog rada, koji približava i čini prijemčivim za analizu posmatraču ono što u svakodnevnom životu ostaje nevidljivo. „Živa laboratorija“ uspostavljena na ovaj način nudi istraživanje i učenje iz mikroprocesa, otvarajući opcije za razmatranje potencijalnih analognih primena ovih procesa u graditeljskim praksama budućnosti.
– Kroz projekat laboratorije na otvorenom arhitektura se postavlja u uporednu ravan sa fenomenom međe i posmatra kao granični prostor između umetnosti i nauke. Kroz analizu mikroorganizama sa crnogorskog prostora i tradicionalnih načina gradnje, autorski tim osvetljava kako priroda može oblikovati održivu budućnost arhitekture – objasnila je komesarka izložbe Crne Gore u Veneciji Mirjana Đurišić.
Kustokinja izložbe dr Miljana Zeković najavila je da će tokom šestomesečnog trajanja Bijenala arhitekture u Paviljonu Crne Gore raditi laboratorija u kojoj će posetioci imati priliku da urone u svet razvoja mikroprocesa bakterija izolovanih iz uzoraka tla sakupljenih po celoj Crnoj Gori – na Durmitoru, Skadarskom jezeru, Bukumirskom jezeru…
– Ovi procesi realizovaće se u plutajućoj polikarbonatnoj laboratoriji instaliranoj u paviljonu. BIO pigmenti i zanimljive prostorne konstelacije nastale razvojem ovih kultura, direktna su zamena za opasne komponente zasnovane na petrohemijskim procesima i teškim metalima, koje danas koristimo, i predstavljaju održiva rešenja u poljima ekologije, arhitekture i konstrukterstva budućnosti – kazala je Zeković, dodavši da je partner u ovom istraživanju Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering Univerziteta u Beogradu, pionir u razvoju ovih tema u regionu.
Vođa autorskog tima Ivan Šuković precizirao je da razumevanje zemlje u ovom radu podrazumeva davanje glasa tlu kroz alegorije, crtež, nauku, poeziju i zvuk.
– Ovim interdisciplinarnim pristupom prepliću se analitičke metode i umetnička interpretacija, omogućavajući slojevito razumevanje ekosistema. Arhitektura se ne posmatra kao fiksna i nepromenljiva, već kao procesualna i evolutivna forma koja može rasti, transformisati se, sarađivati s prirodom. Podnaslov „Intersticijum“ označava prostore preobražaja i nevidljive sile koje oblikuju percepciju prostora. Ovakav spoj naučne metodologije i umetničkog izraza otvara mogućnost za dublje promišljanje ekoloških, materijalnih i filozofskih aspekata arhitekture, pozivajući na kritičku refleksiju o ljudskoj ulozi u ciklusima uništenja i ponovnog stvaranja. Ovaj projekat nas uvodi u prostor u kome se brišu konvencionalne granice između nauke i umetnosti – gdje nauka počinje da mašta, a umetnost se oslanja na činjenice.
Jedan od autora Dejan Todorović pojasnio je da ta prostorna instalacija ne prikazuje gotovo rešenje, već poziva publiku na sopstveno promišljanje otvarajući pitanja o relacijama mikro – makro, prirodno – veštačko i tradicionalno – savremeno.
– Upravo ta sposobnost prostora da stimuliše stvaranje novih odnosa i značenja može se posmatrati kao oblik inteligencije – ne zadate, već prostorno generisane kroz odnose, percepciju i tumačenje. Na ovaj način otvaraju se i pitanja arhitekture – promišljanjem o upotrebi održivih lokalnih materijala, generativnim modelima razvoja, prostornim politikama i teritorijalnim odnosima, kao i savremenim programima, čime se ujedno preispituju granice arhitekture kao discipline.
Emir Šehanović priča da kao osnovni gradivni element rada koriste oblike konstruisane od providnog klirita, koji oponaša kamen kao tradicionalni simbol međe.
– Njegova providnost ga istovremeno dematerijalizuje, čineći ga fluidnim i nestalnim. Umesto da fiksira prostor, on ga otvara za interpretaciju. Osim fizičke prisutnosti, ovi objekti funkcionišu kao ekosistemi zbog svog sadržaja. Oni nisu statični, već predstavljaju okvir u kojem dolazi do interakcije između bioloških i materijalnih sistema. Na taj način istražuju granice između prirodnog i veštačkog, trajnog i privremenog, stabilnog i transformativnog.
Crna Gora će nacionalni paviljon otvoriti u galerijskom prostoru ArteNova, smeštenom na lokaciji Campo San Lorenzo u Veneciji.
Postavka u okviru Međunarodne izložbe arhitekture će trajati do 23. novembra.
Bonus video: Ugrožena arhitektura
