Srpski filmski distributeri na gubitku sedam miliona dolara

Share:
Kombank dvorana/Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Distributeri i prikazivači filmova u Srbiji ne očekuju da će, uprkos ublažavanju mera i smirivanju pandemije, doći do normalizacije njihovog poslovanja pre kraja godine, a procenjeni gubici iznose više miliona dolara.

Igor Stanković, direktor distributerske kuće “Megakom film” i Kombank dvorane, očekuje da će distributeri i bioskopi u Srbiji tokom ove godine pretrpeti gubitak od oko šest-sedam miliona dolara.

Programski direktor “Sinepleksa” i predsednik Sekcije prikazivača pri Privrednoj komori Srbije Ivan Hinić kaže za portal Nova.rs da “Sinepleks” kao najveći lanac bioskopa u Srbiji mesečno gubi oko 150 miliona dinara i da je teško proceniti koliki će ukupni gubici biti na kraju godine.

Za Nebojšu Ćetkovića, direktora kompanije “Art Vista”, koja se bavi distribucijom filmova i poseduje dva bioskopa (beogradski “Roda Sinepleks” i novosadski “Arena Sinepleks”), nema sumnje da će ovo biti jedna od najgorih godina i za distributere i za prikazivače.

– U odnosu na projektovan broj gledalaca za 2020. godinu gubici će biti 70-80 odsto – rekao je Ćetković za Nova.rs.

Primera radi prošle godine svi bioskopi u Srbiji imali su oko 4,8 miliona gledalaca sa ukupnim prihodom skoro dve milijarde dinara samo od ulaznica.

“Sinepleks” bioskope je, prema rečima Hinića, tokom 2019. posetilo preko 2,5 miliona ljubitelja filmova i ostvaren je prihod od ulaznica od oko 1,2 milijarde dinara.

Ove godine bioskopi su u punom kapacitetu radili samo dva meseca. Definitivno su prestali sa radom 15. marta, ali i pre toga su morali da smanje kapacitet svojih sala zbog ograničenja broja ljudi u zatvorenim prostorima usled izbijanja epidemije koronavirusa.

Imajući u vidu da je filmska industrija u čitavom svetu stala pre dva meseca i da se prvi značajniji filmski naslovi, pre svega holivudske produkcije, najavljuju tek od 15. jula (“Tenet” 16. jula i “Mulan” 23. jula) bioskopi nemaju šta da prikazuju čak i da otvore svoje sale pre toga.

– Čitava industrija je od ove godine imala velika očekivanja s obzirom na to da je bilo najavljeno otvaranje novih velikih bioskopa u novom Beo šoping centru na Konjarniku i u tržnom centru Galerija Belgrade u okviru projekta Beograd na vodi, kao i na to da se očekivao značajan broj domaćih, komercijalno veoma isplativih, filmova. Mi smo odmah nakon premijere morali da prekinemo prikazivanje filma “Hotel Beograd” od kojeg smo svi očekivali više stotina hiljada gledalaca – napominje Hinić.

Dijana Požarskaja i Miloš Biković na premijeri filma Hotel Beograd/Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Prikazivači, i uz njih neizostavno distributeri, nalaze se, uz delatnosti turizma i saobraćaja, među najpogođenijim privrednim subjektima, saglasni su Ćetković i Hinić.

Pandemija se, smatraju, neće završiti u isto vreme u svim zemljama i filmski studiji neće normalizovati isporuku filmova sve dok najmanje 80 odsto svetskog bioskopskog tržišta, a prvenstveno američkog, ne bude otvoreno za poslovanje, bez ograničenja zbog potencijalne zaraze.

Da poslovanje bioskopa neće biti normalizovano ni kada se ukinu mere nadležnih organa i formalno bude omogućen rad prikazivača filmova, pokazuje primer Kine gde su nakon uspešne borbe sa pandemijom bioskopi otvoreni, da bi ubrzo bili ponovo zatvoreni, jer nije bilo dovoljno novog sadržaja za prikazivanje.

– Poslednjih godinu-dve smo konačno uspeli da prikazivačku mrežu, distribuciju i domaću produkciju dovedemo do zavidnog nivoa. Imali smo rekordan broj gledalaca sa „Južnim vetrom“, „Taksi bluzom“ i “Balkanskom međom”, koji su napunili bioskope. Došlo je do širenja prikazivačke mreže, otvaranja novih bioskopa. Sada može da se desi da veći deo bioskopa ne opstane do normalizacije stanja, a kako sada stvari stoje, teško je očekivati da će do normalizacije doći da kraja ove godine – upozorava Nebojša Ćetković, koji je i na čelu Sekcije distributera pri Privrednoj komori.

Sagovornici portala Nova.rs saglasni su da izlazak iz krize za distributere i bioskope neće biti moguć bez pomoći države.

– Multipleksi zauzimaju veliku površinu, samim tim zakupi su ogromni i broj zaposlenih je veliki. Tu su i veliki komunalni troškovi i troškovi održavanja opreme, a mi od sredine marta nemamo nikakve prihode. Kada krenemo da otvaramo bioskope, treba da primenimo sve mere dezinfekcije koje su naložene. I to će za bioskope biti značajan trošak – rekao je Ćetković.

Mi plaćamo radnike u javnom sektoru

Direktor „Megakoma“ i Kombank dvorane Igor Stanković ukazuje na model pomoći bioskopima koji „Francuzi upravo prepisuju od Velike Britanije“, a koji, između ostalog podrazumeva, odlaganja plaćanja svih obaveza.

– Kod nas jeste odloženo plaćanje poreza i doprinosa na plate, ali nije odloženo plaćanje komunalija i zakupa iako ne radimo. Britanija daje subvencije ne samo zaposlenima, nego i privrednicima. Vlada Srbije daje kredite privredi sa niskim kamatama preko Fonda za razvoj i preko poslovnih banaka, ali šta vredi što ću ja sada dobiti kredit kada ne znam da li ću ga uopšte vratiti? Ili šta vredi što zaposleni dobijaju minimalac, kada ću ja njihove poreze i obaveze morati da platim od nove godine. Mnoge zemlje su uvele solidarne mere pomoći zaposlenima, ali nisu opteretili privredne subjekte da moraju da plate poreze i doprinose na njihove plate, a mi ćemo to morati od 1. januara – naglašava Stanković i dodaje da kada budu krenuli da rade i pokrivaju nagomilane gubitke „doći će na naplatu sve što su propustili u obavezi prema državi“.

Igor Stanković/Foto: Bojan Petrović/Kombank Dvorana

Skreće pažnju i na činjenicu da plate zaposlenih u javnom sektoru nisu smanjivane tokom ove krize, a privatnici, koji plaćanjem poreza pune državni budžet, ne mogu da isplate svoje zaposlene.

– Moramo da platimo sve svoje obaveze da zaposleni u javnom sektoru kulture dobiju svoje plate, a ne možemo da isplatimo zarade svojim zaposlenima. Tranzicija dolazi sada na naplatu – istakao je Igor Stanković.

Programski direktor “Sinepleksa” Ivan Hinić naglašava da za njih predstavlja značajnu pomoć to što je država preuzela na sebe isplatu minimalne neto zarade za sve radnike tokom tri meseca i odobrila odlaganje plaćanja poreza i doprinosa do sledeće godine, s obzirom da, kako navodi, “Sinepleks” ima najveći broj stalno zaposlenih ljudi u filmskoj industriji.

– Međutim, na duže staze ta pomoć je nedovoljna, jer postoje i drugi veliki fiksni troškovi. Zbog toga bi bilo neophodno da država pronađe dodatna sredstva kako bi omogućila opstanak našeg sektora – naglašava Hinić.

Sagovornici portala Nova.rs kao moguće rešenje za izlazak iz krize vide da im država odobri jednokratnu pomoć za saniranje svih troškova, da nastavi do kraja godine da finansira minimalne bruto plate (sa doprinosima) za zaposlene u sektoru distribucije i prikazivanja filmova, kao i da na sebe preuzme finansiranje sprovođenja mera zaštite posetilaca u bioskopima i nabavke opreme za zaštitu.

U svetu se gubici zbog zatvaranja bioskopa i obustave distribucije filmova mere desetinama milijardi dolara.

Samo u Kini je, kako kaže Ivan Hinić, procenjeno da je gubitak ove godine 4,2 milijarde dolara.

Komentari

Your comment