Srbija je danas solidna groteska, govorio je Radoslav Vava Petković za Nova.rs

Jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca Radoslav Vava Petković napustio nas je u 72. godini. O njemu je Izdavački centar Matice srpske, koja se bavila njegovim delom, objavila biografiju u knjizi "Sudbina (pisca) i (dragoceni) komentari".

– Iako sam smatrao da je roman „Sudbina i komentari” zaokružena priča, susret sa prevodiocima dodao je novu dimenziju sudbini same knjige i, da se našalim, uveo potrebu novih komentara o njoj. Povećana produkcija književnih prevoda u zemljama EU učinila je da se pojavi i niz novih prevodilaca koji svojim pitanjima i dilemama zapravo otvaraju novo polje čitalačke recepcije: koliko je toga čitaocu u drugoj kulturi uopšte jasno, privlačno ili blisko kad se književni tekst seli iz jednog jezika u drugi? Urednica italijanskog izdanja „Sudbine i komentara” poželela je, kako je to u ovoj zemlji uobičajeno, da promeni naslov. Ređale su se ideje – od susreta sa sudbinom preko beležaka jednog istoričara do avantura pomorskog oficira i mornara u pesku vremena. Još uvek tragamo za naslovom - svedočio je Petković novinaru portala Nova.rs Bratislavu Nikoliću.

Tada je dodao i ovo:

- Koliko god da sam smatrao da je roman pisan pre trideset godina daleko iza mene, pojavila se ipak želja i podsticaj da se doda ponešto novo (Vilovski), ponešto staro (Pavle Vuković), ponešto plavo (uvek žuđeno more) i ponešto pozamljeno (Montenj i Korto Malteze). A nekako i prilično logično posle toliko godina: poželeo sam da otvorim jednu drukčiju perspektivu gledanja na sam roman. Pogotovo da napravim otklon u odnosu na većinu tumačenja.

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu. Objavio je romane: Put u Dvigrad (1979, Nagrada „Miloš Crnjanski“), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993, nagrade: „Meša Selimović“ i „Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine) i Savršeno sećanje na smrt (2008, nagrada „Borisav Stanković“); knjige priča: Izveštaj o kugi (1989, „Andrićeva nagrada“) i Čovek koji je živeo u snovima (1998, „Vitalova nagrada“ za knjigu godine); i knjige esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007), Upotreba vilenjaka (2008) i i Događaj godine (2010).
Dela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik.

Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona. Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu.

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Bonus video: Milena Marković otvorila Sajam knjiga