Sramota u Zemunu: Dopisali izmišljeni stih na spomen-ploči velikom pesniku

Čuveni stih „A Livada kaže“ neko se drznuo da nastavi, dopisavši reči koje nikada nije napisao: „Zemun je svet“, na spomen-ploči Raši Livadi u Zemunu. Tako je, nečijom krivicom, pogrešno citirana druga polovina prepoznatljivog stiha iz kultne knjige Raše Livade “Karantin” o Zemunu.

Na ovo je upozorila pesnikova kćerka Ksenija Livada i pokrenula peticiju protiv ovakve vrste skrnavljenja jednog umetničkog dela. Livada je apelovala na javnost da hitno potpiše peticiju za očuvanje reči i dela zemunskog pesnika.Spomen-ploču Raši Livadi (1948-2007) u Zemunu, na platou koji nosi ime pesnika, podigao je Grad Beograd, ali Komitet za odobravanje spomenika nije blagovremeno obavestio zaštitncu njegovih autorskih prava - kćerku Kseniju koja je, navodi se u peticiji, pokušala, da dođe do kompromisa. Predlagala je da se stavi njegov stih: “Lišće opada, horizonti se šire” ili neki drugi stih u dogovoru. Pokušaj je, kako navodi u apelu, bio neuspeo te je bila prinuđena da pokrene sudski postupak.„Ne ulazimo u dobre namere komiteta i Grada Beograda koji je odobrio spomen-ploču, a čiji zastupnik tvrdi da nije znao da ne postoji saglasnost naslednika. Spomenici ostaju posle svih nas, a stihovi pesnika, pogotovu velikih pesnika, jednostavno se ne smeju dopisivati, ma koliko se nekome intervencija momentalno činila prikladnom. Ovde je u pitanju nepoštovanje misli i zaveštanja slavnog pesnika, i njegovog dela posvećenog voljenom gradu. Raša Livada je svoj život živeo kao svoju poeziju i svaka napisana i objavljena autorska reč mu je bila svetinja“, naglasila je Кsenija Livada.

Ksenija Livada i njena majka Jasmina Tešanović, književnica i prevodilac, poklonile su zaostavštinu slavnog pesnika Muzeju srpske književnosti Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Ugovor je potpisan prošle godine u Torinu. Obuhvata piščevu biblioteku, arhivsku građu, nagrade, lične i umetničke predmete, pisaću mašinu koju je pesnik koristio i mnoge druge zanimljive i za istoriju književnosti značajne predmete. Legat je konačno dostupan javnosti.Raša Livada je autor je tri knjige poezije „Poprskan znojem kazaljki“, „Atlantida“ i „Кarantin“, kao i poema „Ranjeni ditiramb“, „Horoskop“ i „Rađanje soneta“. Bio je osnivač književnog društva „Pismo“, a u saradnji s Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. Pokrenuo je časopise među kojima su Ruski almanah, Istočnik, Erazmo, Mezuza, Šekspir i komedija. Bio je predsednik beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije, prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda, potpredsednik Srpskog Pen centra. Takođe, jedan je od osnivača Srpskog književnog društva.

Autor je antologija „Svetska poezija danas“ iz 1981. i „Moderno svetsko pesništvo“ iz 1983. godine, a preveo je i poeziju Roberta Grejvsa, Huana Ramona Himenesa, Jehude Amihaja i T. S. Eliota. Za svoj književni i prevodilački rad Raša Livada je dobio Brankovu nagradu, nagradu Milan Rakić, kao i Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda.I Udruženje Adligat je podržalo peticiju da se hitno izmeni spomen-ploča Raši Livadi jer je postavljena bez saglasnosti naslednika čime je oštro prekršen Zakon o autorskim pravima, a naneta je šteta i korektnom i moralnom principu poštovanja kulturne zaostavštine kao takve.

Legat Raše Livade u Adligatu otvoren je tik pored sobe u kojoj se čuva zaostavština akademika Miodraga Pavlovića. Pored pesnikovih knjiga, fotografija, pisaćeg stola tu je i pismo Pavloviću, datirano na 1969, u kojem Livada ispisuje ove reči:„...Pošto je i sama poezija postala deo moje glave, trebalo bi da vam poklonim moju glavu i da na čelo napišem svoju posvetu…“.Bonus video: Pesnik iz doline Jadra

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pesnikizdolinejadraborbasvimsilama-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2920399"]