7
Vrhunac tradicionalne izložbe Madl arta koja je trajala od 15. juna do danas, kao i svaki put, jeste aukcijska prodaja slika i antikviteta, 64. po redu, zakazana za 18 časova u Beogradu. No, to ne bi bilo ništa neobično da nije došlo do velike omaške.
Naime, malo je falilo da neko predveče ode s javne licitacije „kraći“ za 750 evra, a pride u ogromnoj zabludi.
Više od 130 dela je pred kupcima na licitaciji u prvoj privatnoj aukcijskoj kući u nas. Među delima Miće Popovića, Siniše Vukovića, Bete Vukanović, Milana Tucovića, Miloša Šobajića, Ljubice Cuce Sokić, Mladena Srbinovića, Peđe Milosavljevića našla se i skulptura u bronzi nazvana „Forma“. Kao autor je u aukcijskom katalogu navedena Olga Jančić, koja je preminula 2012. u 83. godini. Jančićeva je bila deo grupe umetnika koji su nakon Drugog svetskog rata svojim avangardnim idejama uneli dah modernosti na jugoslovensku umetničku scenu, a delima i skulpturama se nametnuli i na mapi Evrope.
Ali, ispostavilo se, samo dva dana pre aukcije, da autorka ponuđenog dela nije Olga Jančić, već naš cenjeni vajar Ljubomir Lacković. Takođe i da se skulptura ne zove „Forma“, već „Rađanje“ i da ne potiče iz 1975. godine, kako je stajalo u katalogu, već da ju je Lacković napravio 1995. Delo je, nakon što je Lacković kontaktirao aukcijsku kuću, povučeno s licitacije, uz izvinjenje Madl arta istinskom autoru.
A kako je uopšte uočen ogroman propust za Nova.rs objašnjava Lacković:
– Pre nekoliko meseci javio mi se prijatelj na društvenim mrežama sa fotografijom „Rađanja“, napisavši mi da ju je kupio pre nekoliko godina od neimenovanog prodavca, i upitavši me da li je posredi moja skulptura. Potvrdio sam da jeste. A pre neki dan isti taj čovek ponovo me je kontaktirao, poslavši mi katalog Madl arta u kojem je kao autor moje skulpture navedena Olga Jančić. Bio sam šokiran. Doduše, drago mi je što su me pomešali s Olgom Jančić, jer bila je veličina u umetnosti, ali…
Odmah je kontaktirao aukcijsku kuću, obavestivši ih da je posredi pogrešna procena autora, i da opus Olge Jančić nije nimalo sličan njegovom. Ili, kako nam kaže kroz smeh, nemoguće ga je kopirati. Skulptura je povučena s aukcije.
U aukcijskoj kući Madl art, koju je osnovala Madlena Cepter 2001. godine, i najstarija je institucija te vrste u nas, za naš sajt preciziraju da se „desila greška“:
– Dogodilo se da je delo pogrešno pripisno, što se dešava u svim aukcijskim kućama u svetu, pogotovo ako su umetnici pokojni. Kod živih autora uvek to može da se proveri. Nije ovo presedan, mada se u našoj aukcijskoj kući dešava prvi put. Ali, čim smo obavešteni da je u pitanju zabuna, delo je povučeno s aukcije i izbrisano iz aukcijskog kataloga – kaže za Nova Tijana Popović, stručni saradnik Madl arta.
Do zabune je došlo jer je vlasnik Lackovićeve skulpture, koja nije signirana došao u aukcijsku kuću, kako navodi Popovićeva, sa stručnim mišljenjem:
– Pošto skulptura nije signirana, dakle ne može se odmah pripisati nekom umetniku, gospodin Nikola Kusovac je dao stručno mišljenje da je posredi Olgino delo. Znate, Kusovac uvek daje svoje mišljenje koje nikoga ne obavezuje. Ali, njegovo mišljenje je cenjeno. Kusovac je svoje mišljenje dao vlasniku skulpture, i mi smo ga prihvatili. Uostalom, ako pogledate Olgine radove i ovaj uočićete sličnosti. Dakle, nije bilo nikakve prevare, prosto desila se greška. Izvinili smo se autoru, i pozvali ga da ubuduće donosi svoja dela na naše aukcije. Bio je razuman i shvatio da ništa nije s namerom urađeno – naglašava Tijana Popović.
Ponavljajući da ovakve greške nisu neobične, Popovićeva ukazuje da od čitave priče ne treba praviti skandal, a da krivce za zabunu treba tražiti na drugom mestu:
– Kada vajar radi skulpturu, od livaca traži da se napravi tačan broj odlivaka. Međutim, neretko se dešava da livci naprave više odlivaka od naručenih… E, tim ljudima treba stati na put.
Lacković otkriva da je „spornu“ skulpturu napravio u četiri odlivka – dva u mesingu, jedan u bronzi i jedan u mesingu. Sarađivao je, kako priča, s dva livca i očigledno je neko napravio repliku. Ništa neobično nije da se livci bave pravljenjem replika, koje kruže na tržištu i mogu da se kupe.
„Oštećeni“ autor podseća da ovo nije prvi put da se njegova dela krivotvore i seća se da su mu još kao studentu Primenjene akademije ukrali skulturu koju je nazvao „Kozice“. Ljubomir Lacković trenutno radi na skulpturi veličine šest metara, za koji mu je inspiracija Hram božijeg mira, a večeras do 21 sat u beogradskim Silosima biće izloženo osam svojih monumentalnih dela.
Nikola Kusovac nije odgovarao na naše pozive.
Bonus video: Na crnom tržištu ukradenih umetnina vrti se ogroman novac