0
Festival Slobodna zona počinje sutra i do 10. oktobra publika u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu moći će da vidi 37 ostvarenja iz 20 zemalja.
Nažalost, ovogodišnje izdanje Slobodne zone biće drugačije u odnosu na prethodne dve decenije. Ovoga puta, umesto takmičarskog programa i brojnih pratećih sadržaja na koje je publika navikla, pred posetiocima je revija filmova. Razlozi su prosti – situacija u društvu i nedostatak finansijskih sredstava. Neće biti ni svečanog otvaranja, što je direktor i selektor Slobodne zone Rajko Petrović na današnjem susretu s medijima u Parobrodu ovako obrazložio:
– Nismo dobili nikakva javna sredstva za festival. Ali, prioritet nam je bio da se održi festival i kontinuitet. Jer ako se jednom ne desi, uglavnom se ugasi. Retko se dešavalo kroz istoriju da je festival preskočio jednu ediciju, i opstao. Doneli smo zato odluku da napravimo reviju filmova, da nemamo ovoga puta takmičarski program, niti svečano otvaranje i zatvaranje. Situacija u društvu je delikatna, ali opet nas pritiska da se održimo. Da smo se odlučili za otvoren bojkot to bi nas dovelo do scenarija da se Slobodna zona više nikad ne desi – ukazao je Petrović, navevši da je ove godine zadržana jedino Nagrada publike te da će gledaoci, na ulazima u bioskopske dvorane, kao i na društvenim mrežama i zvaničnom sajtu festivala, naći QR kodove s linkom ka glasačkim listićima.
– Festivala ne bi bilo da nije bilo razumevanja određenih autora i producenata koji su želeli, bez obzira na okonosti, da prikažu filmove na Slobodonoj zoni, kao i bez podrške domaćih i regionalnih distributera i bioskopa.
Gledajući u blisku budućnost, a opet s obzirom na stanje u Srbiji, izrazio je i bojazan:
– Ne smem ni da zamislim kako će festival izgledati 2026. godine i da li će ga uopšte biti. Ali, sve ovo radimo da bi možda sutra u nekim boljim okolnostima mogao da nastavi svoj put.
Počev od 5. novembra publika će moći da gleda filmove u 10 bioskopskih dvorana. U Beogradu će to biti u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture Parobrod, u Novom Sadu u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.
Uprkos svemu Slobodna zona predstavlja gledaocima snažne, emotivne i provokativne igrane i dokumentarne priče koje su premijerno predstavljene na najvećim svetskim festivalima poput Berlinala ili Kana. Među odabranim naslovima su „Ogledala br. 3“ Kristijana Pecolda, „Histerija“ Mehmeta Akifa Bujukatalaja, „Rjuiči Sakamoto: Koda“ Stivena Nomure, „Lula“ Olivera Stouna, „Kraj oluje“ Džejmsa Erskina, „Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča“ Brusa Dejvida Klajna, „Deo mog srca“ Dane Nehuštan, „U Lučijinim očima“ Mikila fan Erpa, „Voljena“ Lilje Ingolfsdotir, „Poseta“ Patrisje Mazui…
Iako je 21. Slobodna zona, kako je precizirala selektorka festivala Branka Pavllović, u suženom i manjem formatu nego inače, opet na festival dolaze gosti. Među njima je i Lidija Zelović koja u dokumentarcu „Domaći teren“ prikazuje svoju raseljenu porodicu u Holandiji koja tamo živi od 1993. Tu se smenjuju scene iz svakodnevnog života – razgovori o politici i fudbalu nedeljom s roditeljima i bratom, odrastanje Lidijinog sina, praznici „kod kuće“ u Bosni – sa političkim događajima u Holandiji.
– Sa Lidijom ćemo imati razgovor u Dvorani kulturnog centra. U pitanju je vrlo uzbudljiv film u kom je autorka dokumentovala buran život svoje porodice od 1992. Bavi se pitanjima identiteta, toga gde pripadamo, i da li dijaspora ima pravo da odlučuje o sudbini matice – ukazala je Pavlović, a kao još jedan favorit izdvojila je ostvarenje premijerno prikazano na Berlinalu – „Pisma iz Melna“ Martine Prisner koji donosi priču o tome kako su novembra 1992. godine rasistički napadi zapaljenim bombama u nemačkom gradu Melnu promenili život sedmogodišnjeg dečaka:
– Ponekad se dešava da su filmovi na Slobodnoj zoni povezani, a ove godine čini mi se da su više nego ikad… Dolazi nam i Senad Šahmanović kako bi predstavio film „Vude, ti si pobjedio!“, u kom je osvetlio značaj kinematografije Jugoslavije na globalnoj sceni kroz Vukotićev „Surogat“ iz 1961, prvi neamerički animirani film koj je osvojio Oskara. Gost festivala biće i Dejan Kožul koji donosi film „Ramizovo ljeto“ o istoimenom junaku koji je krajem osamdesetih godina doživeo nesreću u rudniku Lipnica, u blizini Tuzle – najavila je Branka Pavlović.
Preporučila je, naročito u svetlu događaja u Srbiji, i film „Od Hilde s ljubavlju“ Andreasa Drezena koji slika pokret otpora u Nemačkoj četrdesetih godina prošlog veka.
– To je film o mladim ljudima koji su pružili otpor fašizmu. Poučan je i fenomenalno urađen film. Slobodna zona je počela sa sedam filmova, a sada ih je 37. Naš program 20 godina ima konstantu – trudimo se, ne samo da ispratimo događaje kod nas i širom sveta, već da pozovemo publiku na razmišljanje i određenu vrstu akcije – podsetila je Pavlović.
Ovogodišnji start festivala umnogome se razlikuje od svečanog početka 20. izdanja prošlog 6. novembra u Sava centru. Iako se otvaranje desilo u danima posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, u društvu, kako se prisetio Petrović, nismo imali ono što imamo danas.
– Niko tad još uvek nije otvoreno govorio o tome. Tek nakon što se desio incident na FDU, sve se zakotrljalo. Znate, kada postavljamo festival uvek je to borba između stvarnosti i idealnih projekcija šta bi život u Srbiji trebalo da bude. Da biste rezervisali salu Sava centra morate to da uradite nekoliko meseci ranije, da uplatite avans. Pre početka festivala i 1. novembra bilo je već mnogo prodatih karata, slavili smo 20 godina. I poslednji smo festival koji je organizovan u Sava centru, ali tad još uvek nismo bili pod senkom onoga što se desilo u Novom Sadu. Tek je posle FDU-a to postao izraziti politički stav – objasnio je Rajko Petrović novinarima prošlogodišnju svečarsku atmosferu.
Ali, ovoga novembra slika je potpuno drugačija. Radili su sve, naveo je direktor Slobodne zone, samo da se festival desi:
– Nadamo se da će se desiti i sledeće. Opet Slobodna zona nudi mnogo zanimljivih stvari, program je orjentisan na publiku, koju pozivamo da dođe u bioskope. Ali, svesni smo da, s obzirom na ono što se dešava u društvu, sve može da se promeni u roku od 24 sata.
Na pitanje Nova.rs da li je realan scenario da festivala ne bude naredne godine i ima li to veze sa stanjem u zemlji ili sa mogućnošću da 2026, kao i ove, opet izostanu gradski i republički konkursi iz domena kulture, Petrović je odgovorio:
– Dva su scenarija za 2026. godinu. Ako sve bude isto, ne očekujem da neki konkursi, kao 2025. budu raspisani, ali da rezultati opet ne budu objavljeni. Ali postoji realna bojazan da se ponovi ista situacija – da s jedne strane jeste imamo festival Dani porodičnih vrednosti, a da se obustave konkursi Grada Beograda. Pretpostavljam da je ove godine većina sredstva potrošena za tu manifestaciju. Vidimo i da još uvek nema Festa, da će doživeti neku vrstu transformacije. Za razliku od Beograda, ne vidim da Ministarstvo kulture može dve godine zaredom da ostavi čitavu kulturnu scenu bez konkursa. Ali mislim da je perspektiva za organizacije tipa Slobodne zone, koje ne finansiraju direktno državni organi, da ćemo biti prinuđeni da se ne oslanjamo na javno finansiranje. Voleo bih da me život demantuje.
Objašnjavajući kako se jedan festival pravi naglasio je da je selekcija filmova, suprotno uvreženom mišljenju, samo 50 odsto posla.
– Često se šalimo da bismo, kad bi se sve svodilo samo na selekciju, mogli da preuzmemo Berlinale. Ali, najproblematičniji i najveći deo posla tiče se finansiranja. A mi se, umesto novcem, vodimo entuzijazmom. Kad pogledamo budžete drugih svetskih festivala, hvatamo se za glavu, jer Slobodna zona s obzirom na to s kakvim budžetom raspolaže, izgleda 400 puta reprezentativnije od mnogih festivala. Ali, treba biti optimista – zaključio je Rajko Petrović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
