"Deluje kao da je svet sišao s uma": Turski advokat, koji je u Beogradu dobio nagradu, otkriva kako je snimio prvi film

Na nedavno završenoj 20. Slobodnoj zoni, ostvarenje "Jedan od onih dana kada Heme umire" Murata Firatoglua nagrađeno je za najbolji angažovani film Regionalne selekcije festivala - Horizonti Balkana. Autor je boravio u Beogradu nešto manje od 24 sata i u razgovoru za Nova.rs otkriva kako je snimio svoj prvi film, nagrađen i u Veneciji, za koji mu je uzor bilo ostvarenje "Tri" Saše Petrovića.

Murat Firatoglu, rođen je 1983. u Sivereku i čitav život je zaljubljenik u film. Od najranijeg uzrasta "proždirao" je sve što bi se pojavilo na di-vi-dijevima ili piratskim filmskim sajtovima, jer u njegovom rodnom mestu nije bilo, niti ima ni bioskopa ni filmskih festivala. Ipak, po želji oca, ali i iz ekonomskih razloga, upisao je prava i sada je stalno zaposlen kao advokat u Istanbulu. San da jednoga dana snimi film nikada ga nije napustio.

Bez ikakvog formalnog filmskog obrazovanja, uz nekoliko kratkih filmova u svojoj filmografiji, uspeo je da, bez ičije pomoći i podrške, snimi dugometražni prvenac "Jedan od onih dana kada Heme umire". Pozajmio je novac od prijatelja, uzeo kredit od banke, kameru u ruke i za 20 dana napravio ostvarenje u kojem je i reditelj i scenarista i glavni glumac.

Radnju je smestio u rodni Siverek, na jugozapadu Turske, blizu granice s Irakom i Sirijom. Glavni junak, Ejup, kog i tumači, radi na plantaži paradajza, po vrelom suncu, skoro bez predaha. Stalno pita poslodavca, Hemea, kada će plata. Ovaj uvek odgovara, sutra. Jednog dana Heme i on se sporečkaju. I kad mu Heme opsuje majku, Ejup besno seda na motor, s idejom da ode kući, uzme pištolj, vrati se i ubije ga. Međutim, na putu do kuće mu se pokvari motor, usput sreće razne poznanike i sugrađane koji ga zadržavaju i bes u njemu lagano splašnjava.

Borba s ljutnjom i besom

- Priča je u meni nastajala dok sam šetao ulicama rodnog mesta, a ideje sam zapisivao u telefonu. Scenario se rodio za jedan dan. Poznajem mnoge radnike u svom kraju, i razmišljao sam o tome koji su njihovi motivi, zašto odlaze na posao svaki dan. Pokušao sam da prikažem njihov bes i nezadovoljstvo izazvane svakodnevnim, teškim a jednoličnim radom, kada vam se javljaju svakakve misli i jaka osećanja. A ta crvena boja paradajza samo je pojačala efekat - kaže Murat Firatoglu za Nova.rs.

Žiri regionalnog programa 20. Slobodne zone, kojeg su činili glumica Maja Šuša, dramaturg Maša Seničić i reditelj Nemanja Bečanović, ocenili su film kao "stilsku igru na vešto uspostavljenoj granici između socijalne drame i melanholične opservacije, dok smo kroz istančani humor gotovo neprimetno uvučeni u vrtlog misli o nasilju i klasnim razlikama. (...) Hod kroz vrelinu radničkog dana u ruralnoj Turskoj ispostavlja se kao dubinska, sporogoreća studija odnosa".

Firatoglu ističe da je, kao advokat, svedočio mnogim svađama, i porodičnim i poslovnim, i da nema goreg osećanja od besa.

- "Jedan od onih dana kada Heme umire" može da se shvati i kao filmsko "brojanje do 10". Dubok udah i izdah. Jer ljutnja vas u trenutku obuzme i, ako reagujete impulsivno, kasnije se možete kajati. Ali, ako se desi nešto što vam, bar na trenutak, skrene misli, taj bes vas prođe. Kod Ejupa je bilo tih uspona i padova - malo se smiri, pa ga neki razgovor opet razjari. Ali on, u svojoj srži, nije ubica - objašnjava autor.

Mali budžet uslovio je da snima upravo u rodnom mestu, ali se i namerno izmestio iz urbanih scenografija.

- Većina filmova bavi se problemima modernog društva. Ja sam želeo da se fokusiram na neka suštinskija ljudska stanja i odnose. Da uronim u nešto egzistencijalnije - ističe Murat.

Scenografija je zaista fascinantna. Nepregledna površina rasečenih paradajza koji se suše na beloj podlozi, žuto sunce, plavo nebo, zlatasta trava svuda naokolo i tek poneko zeleno drvo prizor su koji ostaje urezan danima nakon odgledanog filma.

- Film je rođen upravo iz tih slika, znao sam da će taj pejzaž igrati jednu od glavnih uloga u filmu - otkriva Firatoglu.

Publika u Srbiji voli film

Međutim, priznaje da su njegovu, naizgled, jednostavnu ideju gledaoci sagledali višeslojno, zbog čega je iznenađen.

- Često čujem da u liku Ejupa vide simbol Turske, iako mi, iskreno, to nije bila zamisao dok sam pisao scenario. Ali, sa ove distance, jasno mi je zašto se ljudima čini tako. Ejup može biti simbol mog naroda koji se bori sa svojim protivrečnostima, ekstremima između bogatih investitora i siromašnih radnika. Međutim, to nije svojstveno samo nama, dešava se u celom svetu. Moguće je da sam nesvesno bio pod uticajem svoje primarne advokatske profesije i levičarskih stavova. Ali, ponavljam, ta polarizacija je globalni problem. Deluje kao da je svet sišao s uma - ocenjuje reditelj.

Skroman budžet s kojim je raspolagao uticao je i na to da Murat Firatoglu sebi dodeli glavnu ulogu u filmu.

- Kada sam završio scenario, imao sam još 45 mogućih dana snimanja, zbog vremenskih uslova. Inače bih morao da čekam sledeću godinu, pa sam se brinuo da će do tada da mi splasne motivacija. Kako nisam imao kontakte s profesionalim glumcima, ni vremena da pravim neke ozbiljnije audicije, a nikoga nisam poznavao iz svoje okoline ko bi mogao da igra Ejupa, stao sam ja pred kamere. U međuvremenu sam već počeo da puštam brkove, da bih delovao starije i mrgodnije, za svaki slučaj (smeh) - otkriva nam Murat, koji je na filmu angažovao isključivo naturščike, svoje prijatelje i poznanike.

Budući da je njegov film veoma sličan autorskim ostvarenjima njegovih sunarodnika, po sporom ritmu i dugim, mirnim kadrovima, pitamo ga ko su mu bili uzori.

- Više od dvadeset godina strastveno gledam ostvarenja iz celog sveta i od svakog sam uzeo ponešto što mi se dopalo. Čini mi se da sam stekao dobru intuiciju, da razumem kako treba da postavim kameru, na koji način nešto da prenesem publici. Veliki utisak na mene ostavio je film "Tri" Aleksandra Saše Petrovića, to neverovatno putovanje glavnog junaka i njegovo pokajanje. On mi je sve vreme bio u glavi dok sam snimao ovaj film - kaže Firatoglu, navodeći i "Podzemlje" i "Kad budem mrtav i beo" kao filmove sa ovih prostora koji su mu posebno ostali u sećanju.

"Jedan od onih dana kada Heme umire” svetsku premijeru imao je u Veneciji, u uglednom pratećem programu festivala Horizonti, gde je dobio Specijalnu nagradu žirija. Možda nagrada na Slobodnoj zoni nema istu težinu, ali Murat kaže da mu svaka mnogo znači.

- Znam da u Srbiji ima mnogo publike koja dobro poznaje film i voli film. Ne pravim razliku između toga da li sam dobio nagradu ovde ili negde drugde, jer svaka me jednako ispunjava, čini srećnim i ponosnim. Posle nagrade u Veneciji se u Turskoj pročulo za mene i polako mi se otvaraju vrata. Dobio sam i priznanje od velikog Nurija Bilgea Džejlana i za drugi film ću sigurno imati više prolaza - kaže Murat Firatoglu i dodaje da je oduvek sanjao da priča priče putem filmova:

- "Hemea" sam izabrao za prvu priču, zbog budžeta i jednostavnosti. Sledeći film ću snimiti na sasvim drugačiji način. I, nadam se, sa manje rizika i neizvesnosti. Imam još mnogo scenarija u glavi - poručuje simpatični Turčin čiji roditelji, nažalost, nisu doživeli da vide sinovljev uspeh u svetu filma.

https://www.youtube.com/watch?v=kVidoLhFwEw

Bonus video: Slobodna zona