Turbulentne promene na čelu kulturnih institucija, protesti, napadi na umetnike, borbe za zdanja koja propaduju… obeležile su proteklu godinu za nama kada je reč o kulturi. Naravno, nisu su se samo loše stvari događale, tu su i veliki uspesi naših autora, ponajviše domaće kinematografije...
Najveća mrlja na 2023. će svakako biti učestali napadi na sve koji oštro kritikuju trenutnu vlast. Glumci i glumice koji su javno pozivali na proteste i glasnje bili su najviše na tapetu.
Ali krenimo redom…
Početkom godine NIN-ova nagrada otišla je u ruke Danici Vukićević za roman „Unutrašnje more”. Ona je tek sedma žena koja je dobila to ugledno priznanje, a druga uzastopna nakon Milene Marković za knjigu “Deca”.
Simbolično na Svetski dan pozorišta za decu i mlade, zaposleni u teatru “Boško Buha” podigli su glas i poručili da žele da se vrate u svoju kuću na Trgu republike 3, nakon osam godina, a ne da idu u Beograd na vodi. Podržao ih je čitav kulturni establišment, a komplikovane imovinsko-pravne odnose u zdanju u centru trebalo je hitno da reši Vlada Srbije. Rešila ih je tek krajem jeseni, kad je konačno raspisan tender za rekonstrukciju Pozorišta “Boško Buha”, a u međuvremenu su dobili novu upravnicu Mašu Mihailović.
Nakon što se Ivan Medenica, posle sedam godina, povukao, zbog isteka mandata, s mesta umetničkog direktora Bitefa, što je izazvalo buru u javnosti, imenovan je reditelj i profesor Nikita Milivojević.
Skandal je izazvalo i razrešenje Gordana Matića sa čela Filmskog centra Srbije uoči isteka mandata i postavljanje Ivana Karla za vršioca dužnosti.
Takođe, novog predsednika dobila je i Srpska akademija nauka i umetnosti, te je nakon osmogodišnjeg mandata Vladimira S. Kostića došao Zoran Knežević.
Kada je reč o protestima, nakon javnih apela i ukazivanja na katastrofalno stanje Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, ULUS je načelno prihvatilo jednu od dve nezadovoljavajuće ponude Ministarstva kulture za regulisanje imovinsko-pravnog statusa ovog paviljona, koji se raspada, a prethodno je s Asocijacijom Nezavisna kulturna scena u više navrata organizovao proteste.
A grad Beograd je izabrao firme koje će raditi rekonstrukciju i sanaciju Muzeja grada Beograda. Posao vredan pet milijardi dinara dobio je konzorcijum „Jadran d.o.o.“ i „Konkord vest“, a ista institucija je novcem države u novembru kupila delo Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka“ na aukciji u “Sotbiju” za 349.500 evra.
Domaća kinematografija zabeležila je najveće uspehe. “Čuvari formule” Dragana Bjelogrlića premijerno su prikazani u Lokarnu, gde su odneli nagradu „Varajetija“ za najbolji film u selekciji Piaca Grande i „Zeleni leopard“, koja se dodeljuje ostvarenjima sa najupečatljivijom porukom, a zatim su nastavili sa projekcijama i uspesima i u Sarajevu, Talinu, Skoplju, Parizu, Sao Paolu…
I ostvarenje „Lost Country“ Vladimira Perišića ostvarilo je zapaženi uspeh. Glavni glumac Jovan Ginić proglašen je najboljim mladim glumcem 76. Kanskog festivala, a film je nagrađivan i u Herceg Novom, Sarajevu, dok je “Ovuda će proći put” bio laureat na američkom Slamdensu, ali i mnogim drugim festivalima širom sveta.
Bonus video: Premijera filma „Čuvari formule“ u Lokarnu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar