Sicilijanska trupa u Beogradu: Sveta Agata pod rukom mafije

Da članovi kompanije Zappala Danza nisu doputovali dan ranije u Beograd, pitanje je da li bi stigli na predstavu zakazanu za sutra, jer im je, dok su danas na konferenciji za štampu u Nacionalnoj fondaciji za igru, stigla informacija da je proradio vulkan Etna kod Katanije, što znači da su svi letovi otkazani. Koreograf Roberto Zapala i njegova kompanija treći put nastupaju na Beogradskom festivalu igre. Publika je mogla prethodno da vidi njihov "Instrument" 2014. i "Antikorpi" godinu kasnije. Sada je na programu "A. jesmo li svi žrtvovani".- Drago mi je što smo treći put ovde i prikazujemo rad. To znači da smo prethodna dva puta dobro prošli čim smo ponovo pozvani - kaže koreograf Roberto Zapala, najavljujući komad zajedno sa kompozitorom originalne muzike za ovu predstavu Pućom Kastrođovanijem.Orkestar "Lautani" predvođen Kastrođovanijem muziku zasnovanu na sicilijanskim tradicionalnim melodijama izvodi uživo na sceni, a tema komada je procesija posvećena Svetoj Agati, zaštitnici Katanije. U vreme procesije, inače bučan grad utihne, čak se ni automobili ne voze, opisuju Zapala i Kastrođovani, a građani pričaju šapatom. I to je "magičan momenat". Trenutak kada ta tišina eksplodira u buku života grada, ali i pretpostavljanje arogancije spram religijskog čina, produžavanje procesije i tokom noći pod uticajem mafije da bi se na imenu svetice i procesiji zarađivalo, u osnovi su rada novog Zapalinog komada. Iako je muzika zasnovana na tradicionalnim sicilijanskim melodijama, koreograf navodi da mu nije bila namera da procesiji priđe sa tradicionalne strane, a još manje mu je bio cilj njeno puko predstavljanje.https://www.youtube.com/watch?v=RfHX1UJ9rcg- Ceo svet ima neke svoje religijske procesije, a naš koncept mnogo je udaljeniji od tradicionalnog i religiozonog. Naša predstava govori o ljudima, našoj zemlji, našim životima, i mi smo upravo taj život izneli na scenu. Govori o aktuelnom trenutku u društvu u kome sada živimo, o aroganciji, o nasilju. Područje u kom živimo vezuje se i za mafiju, tako da se odnosi se i na mafiju. Ali u pozadini svega, svakog tela kao epicentra sveta, nalazi se svetica. Nisam religiozan, agnostik sam, ali poštujem tradiciju. Procesija posvećena Svetoj Agati u Kataniji je treća najvažnija procesija u katoličkom svetu. Taj događaj svake godine u Kataniju dovede oko 500.000 ljudi i tu onda vidite kako se prepotencija i arogancija prepliću sa religioznom dubinom - priča Zapala.Komad je napravljen u savremenom duhu i oslikava kako najlepše momente ove procesije, tako i nasilje i sve ono što joj je nametnuto, objašnjavaju Zapala.- Cela procesija počinjala je rano ujutru, a završavala se sa prvim mesečevim zracima u potpunoj tišini. Ta tišina koju pamtim još od kada sam bio sasvim mali je najveća koju sam ikada čuo i doživljavam je kao neverovatan momenat. A onda sutradan ceo grad počinje da funkcioniše i život počinje da kulja. Verujem da smo ovom predstavom uspeli da pokažemo taj momenat vrlo simbolično, skidanjem tog jednog jedinog ženskog tela i njegovim spuštanjem na zemlju - naveo je Zapala.

Procesija je nekada trajala do večeri, navode autori predstave, ali je fešta pod uticajem mafije kasnije produžena do jutra da bi se zarađivao novac.- To je nekada bio poetični momenat, a sada je pretvoren u svoj opozit, sa tim nasiljem i svim onim što danas vlada u društvu - navodi Zapala.Na pitanje novinara zašto je Sveta Agata gola na sceni, koreograf je objasnio da nisu želeli da prikažu fizičku, već nagost duše.- To je, zapravo, duh svetice, a nagost tela nije nužno ženskog pola, to može biti i telo drugog pola, ona izgleda kao naslikana četkicom nekog slikara iz 17. ili 18. veka i u tom prizoru je sadržana sva snaga tela - kazao je Zapala.Kastrođovani dodaje da u tom prizoru nema fizičke senzacije.- Ona je sve vreme mrtva na sceni i nije u tom smislu gola. A utisak je toliko snažan da se, kada sam je gledao kao gledalac, a ne kao učesnik predstave, dešavalo da desetak minuta nakon tog trenutka ne mogu da progovorim - naveo je Kastrođovani.

Njegova muzika, zasnovana na tradicionalnim sicijalijanskim melodijama, u pojedinim segmentima menja se muzikom Gustava Malera, ali i kompozitora poput Barta Bakaraka, Rosarija Mirađa, te muzikom grupe Dire Straits, pa i rokenrolom odsviranim na distorziranim električnim gitarama. To im je bilo potrebno, dodaju, da bi pojačali krešendo na kraju, trenutak u kom se tišina pretvara u buku samog grada nakon što se procesija okonča.- Imate religiozni momenat sa neverovatnom tišinom koja se pretvara u neverovatnu buku kada se učesnici procesije vrate pred katedralu - objašnjavaju koreograf i kompozitor.Pre konferencije za štampu stigli su da pogledaju i scenu u Madlenijanumu i ocenili su da je ona "idealna za predstavu".