Prvi nastup uživo pred publikom posle gotovo pet meseci očekuje me večeras u Beogradu. Od 28. oktobra prošle godine nisam igrao pred publikom. Nadam se da će se publika večeras i sutra tokom izvođenja komada "Normalno", bar na tren, osećati normalno, kaže za Nova.rs koreograf Đulijermo Boteljo.
Na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta večeras počinje 18. Beogradski festival igre upravo nastupom švajcarske trupe „Alias“ koju je još 1994. godine u Švajcarskoj osnovao brazilski koreograf Đulijermo Boteljo. Pred publikom će, ne samo večeras već i sutra, biti komad „Normalno“ (19.30).
Ovo je četvrto gostovanje brazilskog umetnika i njegove trupe u Beogradu. Na premijernom nastupu daleke 2006. oduševio je publiku komadom „Težina sunđera“ koji je ponovo izvodio 2013, a pet godina ranije izveli su i predstavu „Hvatajući prašinu“. Zato i kaže za Nova.rs da je veoma srećan što se vratio u Beograd:
– Shvatio sam da imam posebnu vezu sa publikom ovde. A naročito što sada, u ovom trenutku dolazim ovde. U ovakvim okolnostima nije nimalo lako napraviti festival i sjajno je što Aja Jung ima tu snagu da ništa ne može da je zaustavi.
Podseća koliko je za sve umetnike bitno da pozorišta, koncertne sale budu otvorene i da, kao i kod nas u Srbiji, još u nekim zemljama Evrope nije sve pod ključem:
– U Španiji, Holandiji, Švedskoj pozorišta su otvorena. Istraživanja su pokazala da su pozorišta među najbezbednijim mestima. U Francuskoj su čak testirali ljude pre ulaska u pozorište, i ponovo nakon predstave i niko se nije zarazio. Tako da je sasvim moguće držati pozorišta otvorenim – ističe Boteljo.
Stalno mu je na umu to koliko je protekla godina bila teška za sve igrače, a naročito za njegovu kompaniju. Priseća se da je od marta prošle godine u Švajcarskoj sve stalo, da bi onda tokom leta malo „olabavili mere“. I taman su krenuli nastupi, a onda je opet sve zaustavljeno:
– U oktobru je trebalo da imamo šest nastupa. Od tih planiranih šest, održali smo samo dva i sve je ponovo stalo. Od 28. oktobra prošle godine moja trupa nije imala nastup uživo pred publikom, samo smo u novembru održali jedan u sali bez posetilaca koji je strimovan. I to je bilo to. Kad se prisetim cele godine, samo razmišljam kako je sve počelo da se raspada. Nastupi, turneje su otkazane… Prava noćna mora! Znate, mi nismo državna institucija, naši igrači dolaze odasvud. Finansiramo se po projektu. Ako idemo na turneju, onda možemo da konkurišemo za novac. Naravno, švajcarska Vlada pomaže, ali komplikovano je dobiti sredstva. Moj računovođa radi kao lud. Primera radi, trebalo je u aprilu da idemo u Nemačku na turneju. I to je otkazano, a da bi igrače platili bili smo prinuđeni da tražimo novac od švajcarske države. Umesto da se bavimo umetnošću godinu dana se bavimo administrativnim poslovima i papirologijom. Ali, država je bar pokazala solidarnost – kaže umetnik.
Komad „Normalno“ opisuje kao vid „nadrealnog, grafičkog teatra“, koja kod gledalaca izaziva neku vrstu hipnotičkog stanja:
– Traži od publike koncentraciju i kontemplaciju zbog svoje metafizičke, psihološke, filozofske prirode. Komad je kao kolaž. Kao da nečiji život gledate kroz fotografije, iz detinstva, teških, lepih trenutaka. Komad nije zahtevan samo za publiku, već i igrače. Priznali su mi da je ovo ubedljivo najzamorniji projekat na kojem su radili od kada je osnovana kompanija – priča koreograf.
Iako komad nosi vrlo simboličan naslov, naročito u ovom trenutku, Boteljo ističe da je nastao mnogo pre čitave situacije sa pandemijom koronavirusa. Usotalo, koreograf nikada ne stvara komade o onome što se trenutno događa oko njega u svetu, bar ne svesno:
– Uvek polazim od onoga što se dešava unutar mene. Ovaj komad nosi poruku da treba imati saosećanje, ali kada sam ga stvarao toga nisam bio svestan. Možda će sva ova dešavanja biti deo nekih mojih budućih projekata, ali nikada ne pristupam nekom komadu sa mišlju – hajde da se pozabavim ovom temom. Sećam se da mi je neko predložio da radim komad o Donaldu Trampu dok je bio predsednik SAD, ali nisam mogao. To me ne zanima!
Trenutno je, kako priznaje, potpuno rastrzan, jer dok Boteljo živi u Ženevi, majka mu je s druge strane sveta, u njegovom rodnom Brazilu:
– Ima više od 80 godina, a Bogu hvala uspela je da se vakciniše. Jako se loše osećam zbog svega što se događa u mpojoj rodnoj zemlji. Voleo bih da odem u Brazil, a ne mogu. Tamo je potpuni horor, ne mogu to čak da nazovem ni lošim vođenjem države. Novinari stalno izveštavaju kako predsednik Brazila kao da namerno hoće da ubije ljude. Ponudili su mu 70 miliona doza vakcina, a on je to odbio. Stalno se protivi vakcinaciji, i čak poziva ljude da budu hrabri, da izađu iz kuća. Prava noćna mora! Znate, Brazil je ogromna zemlja, ima više od 200 miliona stanovnika, i iako epidemiolozi stalno upozoravaju da ukoliko se nešto pod hitno ne uradi, desiće se još stašnije stvari, kao da se već nije bilo dovoljno strahota. Majka mi priča kako pored korone, ljudi umiru od infarkta, raka, drugih bolesti, ali za njih nema mesta u bolnicama. Ostavljaju ljude da umiru po bolničkim hodnicima, jer nemaju gde da ih smeste. I ono što bi moglo da bude još strašnije, ne samo za Brazil, već za čitav svet jeste da dođe do još većih mutacija virusa koje neće niko tako lako moći da zaustavi. I šta onda – pita naš sagovornik.
No, uprkos ovim turobnim rečima, umetnik ipak vidi svetlo na kraju tunela. Kao i svim epidemijama kroz istoriju, kako kaže, i ovoj će, kad- tad, doći kraj.
– Setite se samo Španske groznice… Mislilo se da se niko s njom neće izboriti. Ali, kao i svaka epidemija i ova ima svoje crne talase, i proći će. Ali, najvažnije pitanje nije kada će joj doći kraj, već hoće li se nešto posle svega promeniti. Možda je još uvek rano govoriti o tome, ali neophodno je da iz svega ovoga izvučemo neke lekcije – upozorava Boteljo.
I u skladu sa naslovom svog komada „Normalno“, ukazuje i da će se jednoga dana on i sve njegove kolege širom sveta vratiti u „neku novu normalu“.
– Prvi sam koji se zalaže za vraćanje turneja, jer mislim da je važno da publika i izvođači imaju mogućnost da svedoče različitim vrstama izvedbi, umetnicima iz raznih delova sveta, od Evrope, do Afrike. Neophodno je da u svetu postoji kulturna razmena. Možda će se turizam, odnosno ono kako smo ga mi do sada shvatali, promeniti, ali tako bi i trebalo da bude. Pa imali smo primere da neko pređe pola sveta samo da bi otišao u šoping preko okeana na dva dana, što je potpuno suludo. Neke navike moramo da promenimo – misli Đulijermo Boteljo i na kraju otkriva da trenutno radi na novom, dramaturški veoma kompleksnom projektu.
– Volim da isprobavam nove stvari i naredni projekat će biti potpuno drugačiji od svega što sam u karijeri radio. Nećemo ga izvoditi na klasičnoj sceni, već će publika biti svedok nečega do sad neviđenog.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar