Sa Njujork siti baletom smo do poslednjeg momenta strepeli, ali uspeli smo. Dogodile su se dve sjajne predstave, a fotografije iz Beograda i Novog Sada stigle su do nekoliko evropskih i američkih listova. Naročito one na kojima su igrači jedne od najčuvenijih baletskih trupa u društvu sa Novakom Đokovićem. Međutim, danas živimo isti scenario sa trupom iz Ženeve, čiji umetnici treba da slete u nedelju, kaže za Nova.rs Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre.
Igrači slavnog Njujork siti baleta trebalo je da prošle godine nastupe na Beogradskom festivalu igre, ali su se vratili iz Budimpešte. Pozorišta su bila zatvorena zbog pandemije. Zvezde iz Njujorka nastupile su ove godine početkom marta kao uvertira u 18. izdanje festivala. Festival bi trebalo da počne 23. marta predstavom „Normalno“, ali ponovo ništa nije normalno. Festival je, na predstavljanju programa u Narodnoj skupštini, ocenjen kao „jedan od najznačajnijih brendova države“, ali su se organizatori ponovo suočili sa neizvesnostima.
Nove mere protiv širenja koronavirusa na snazi su do 22. marta, sa tendencijom da budu produžene i da pozorišta ostanu zaključana i nakon toga, a na Beogradskom festivalu igre najavljeni su nastupi trupe „Alias“ iz Ženeve za 23. i 24. mart u Beogradu i Novom Sadu, dan kasnije nastup Zappala Danza iz Katanije, pa 28. i 29. marta predstave Adija Butrusa iz Tel Aviva, pa nastup Alesandra Šjaronija 1. aprila, a kompanija Malpaso bi čak iz Havane trebalo da dođe i nastupi od 3. do 7. aprila…
– 18. Beogradski festival igre smo planirali dugo, sa kompletnim iskustvom, problemima i obavezama koje čine težak prtljag od prethodne godine. Najavili smo program i publika je taj program sa zahvalnošću prihvatila. U međuvremenu, obezbedili smo poštovanje svih antiepidemioloških mera, u čemu nam je značajno pomogla inicijativa kojom su ustanove kulture u Srbiji zaslužile prioritet u vakcinaciji. Sada imamo situaciju u kojoj svaki umetnik koji sleti u Beograd ima nekoliko testiranja, ali i garantovane kontakte sa revakcinisanim vozačima, pozorišnim tehničarima, organizatorima, domaćinima u hotelu… Odgovorno tvrdim da su najsigurnija mesta u vremenu pandemije upravo malobrojni teatri sa kojima sarađujemo, kao i da je naša pubika izuzetno disciplinovana. Bilo bi neozbiljno da ne pokažemo da se dobri primeri nagrađuju, baš kao što je neozbiljno da neodgovorni u ovom kovitlacu ne budu kažnjeni. Navijam za pozorišta, galerije, muzeje… Poseta je i onako slaba ili rigorozno ograničena, ali barem se tračak kulture dogodi pred očima onih kojima je kultura potrebna – kaže Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre.
Da li će predstave biti održane ili odložene?
– Kada smo sastavljali ovogodišnji program, pozvala sam svakog koreografa i direktora trupe i jasno im stavila do znanja da opcija otkazivanja ne postoji. Možemo samo da odlažemo datume usled više sile, što je i jedini profesionalni pristup u odnosu na partnere, medije i publiku u Srbiji. U januaru smo, nažalost, imali odstupanje od tog pravila, jer su se dve zanimljive i relativno mlade trupe ugasile. Zbog internacionalnog sastava umetika ili velikih turneja, u februaru smo bili primorani da za kompanije Akrama Kana i Magi Maren pronađemo jesenje datume. Skoro im se pridružio i „Tanz Mainz“. Odložena je i predstava Dimitrisa Papajoanua u Novom Sadu, sa marta na april, uz podršku i garancije najviših političkih predstavnika u Atini… Međutim, sve ovo je normalno i donekle očekivano delovanje u ovom vremenu. Ono što ne umemo da pratimo jeste donošenje odluka koje važe od danas za danas, odnosno zatvaranja pozorišta na dugme. To naprosto nije dobro, jer ne ostavlja prostor za manevar, ni za ustanove kulture, a ni za unapred ugovorene međunarodne događaje ili manifestacije. Mi u ovom trenutku imamo kamione koji su krenuli ka Beogradu, trupe iz Ženeve, Havane, Tel Aviva, Ankone, Atine, Brisela i Katanije – imaju svoje avio karte i zakazana testiranja ili revakcinacije. Njihovo učešće na festivalu, u delu putnih troškova ili transporta scenografije, jednim delom su podržale i najviše institucije njihovih država, baš kao što smo i mi aplicirali našim institucijama, i već uveliko potrošili ozbiljan novac sponzora i publike… Danas, na primer, kubanska trupa Malpaso ima zakazane intervjue u Ambasadi Francuske u Havani, kako bi dobili tranzitnu vizu jer lete „Er Fransom“. I te vize koštaju i deo su neke ozbiljnije prethodne organizacije, pa onda zamislite koliko čvorova ima naša tapiserija…
Kakve informacije dobijate od nadležnih?
– Za sada se nadamo da će ponedeljak doneti izmene. Mi smo svoj posao uradili profesionalno i u skladu sa svim preporukama. Spremni smo. Ne spavamo. Čekamo.
Kako se kolebanje Kriznog štaba oko donošenja mera odražava na Beogradski festival igre?
– Kada je počela vakcinacija, poverovali smo da je svetlo blizu i da izlazimo iz tunela. Bili smo manje ili više svesni da imamo jedinstvenu mogućnost izbora vakcine i dobru organizaciju, u trenutku u kome ni jedna evropska zemlja nije mogla da se pohvali tom vrstom rezultata. Očigledno je da su tada učinjeni i najveći propusti, od skijališta i sahrana, do žurki, koncerata i Zadušnica… To je kao kada se na aplauzu, posle najteže varijacije, igrač saplete o svoje noge. Nažalost. Sada idemo od početka…
Sa kakvim konkretnim problemima u organizacionom smislu se suočavate?
– Najgore je sa letovima. A još gore od toga kada se leti poslovno i kada su datumi i vremena kada morate biti negde utvrđeni. Avio saobraćaj ne funkcioniše, karte su preskupe, direktne veze praktično ne postoje, a satnice se tumbaju na dnevnom nivou… Međutim, čak i onda kada sve postavite i platite, morate da računate na bar nekoliko otkazivanja… I onda sve od početka. Jako je komplikovano i samo praćenje međunarodnih kovid protokola, a celu produkciju poskupljuju testiranja i zdravstvena osiguranja. Ipak, sada se radujemo i da i među našim umetnicima i gostima već ima revakcinisanih.
Da li u slučaju otkazivanja predstava vi kao organizator trpite neke pravne posledice?
– Naravno. U slučaju da smo neku trupu doveli u Srbiju, mi snosimo sve troškove, ali i punu pravnu odgovornost. Zato mora postojati plan za ustanove kulture, a posebno za međunarodne događaje. Sa Njujork siti baletom smo do poslednjeg momenta strepeli. Trupa je bila testirana i ukrcavali su se u avion u Njujorku kada smo 4. marta ovde u Beogradu čekali da čujemo da li će mere za vikend obuhvatiti i zatvaranje pozorišta. To je jeziv stres. Međutim, uspeli smo. Dogodile su se dve sjajne predstave, a fotografije iz Beograda i Novog Sada, stigle su do nekoliko evropskih i američkih listova. Naročito one na kojima su igrači jedne od najčuvenijih baletskih trupa u društvu sa Novakom Đokovićem. Zahvalni i nasmejani. Međutim, mi danas živimo isti scenario sa trupom iz Ženeve, čiji umetnici treba da slete u nedelju. Odmah nakon toga, stiže kompanija Zappala Danza iz Katanije, uz ozbiljne garancije i podršku italijanskog Ministarstva kulture… Ne možemo sve da zaustavimo, a ni da otkažemo, jer bi to bilo neodgovorno i neozbiljno. Za sada niko nije rekao da će pozorišta u utorak, 23. marta biti zatvorena. Ne zna se ni šta će biti 24. ili 25. marta, a ni posle toga. Mere su uvedene u utorak, i važiće do nedelje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar