Četvorodelni eksperimentalni dokumentarac o nadmoći belaca od Doba velikih geografskih otkrića naovamo, "Istrebite sve divljake" (Exterminate All the Brutes) Raula Peka, večeras će premijerno biti emitovan u Srbiji.
Zasnovana najvećim delom na radovima akademika levičara, serija nema uobičajene snimljene „govornike“ ali ima igrane i animirane delove koji opisuju patnje ljudi. Jeretička je i po sadržaju i po stilu.
„Ovo lako može biti politički najradikalnije i intelektualno najizazovnije dokumentarno delo koje je ikada rađeno za televiziju“, ocenjuje „Tajm“.
„Pravo je čudo da ova serija uopšte postoji. Ona razotkriva viševekovne zločine nad ogromnim delovima čovečanstva. A ti zločini su bili direktna posledica kulta o savršenom čoveku – belom mačo muškarcu – kao vrhuncu naše vrste. Svetski moćnici su jasno iscrtali liniju između ‘popularnih’ (civilizovanih) i ‘nepopularnih’ (divljaka) i trudili se da sva društvena uređenja održavaju tu granicu po svaku cenu“, piše „Vox“.
Reditelj Raul Pek, čiji je dokumentarac „Ja nisam tvoj crnja“ o rasističkoj kulturi u SAD kroz naraciju pisca Džejmsa Boldvina, nominovan za Oskara 2016 (osvojio je Emi, Cezara i Baftu), ne beži od teških filmova o kataklizmi i revoluciji. Tako radi skoro četiri decenije.
Iako često pažnju usmerava na rodni Haiti i na Kongo, gde je proveo detinjstvo, njegovi filmovi pokrivaju teme od mladalačkih avantura ikone antikapitalizma (Mladi Karl Marks) do genocida u Ruandi (Ponekad u aprilu). Zajednička nit nije samo opsesija nepravdom – rasnom, ekonomskom, imperijalnom – već i njenom otpornošću kroz istoriju.
„Istrebite sve divljake“ može se nazvati vrhuncem karijere ovog 67-godišnjeg autora. Ovom dokumentarnom serijom on je pokušao da otkrije priču o poreklu belačke nadmoći.
Naziv je preuzet iz istoimene knjige švedskog istoričara Svena Lindkvista iz 1992. o njegovim putovanjima kroz postkolonijalnu Afriku. Pek je kao literarni predložak koristio i dela aktivistkinje i istoričarke Roksane Danbar-Ortiz (Istorija urođenika u SAD) i haićanskog antroploga Mišel-Rolfa Trujoa (Ućutkivanje prošlosti).
– Sa njih troje shvatio sam da imam trougao i oko tog trougla sve što mi treba od izvora. Imam kutiju sa 700 godina evrocentrične istorije, od prvih hodočasnika do Donalda Trampa – kazao je Pek za „Muvabl fest“.
Iako se serija uglavnom fokusira na SAD i njene praroditeljske grehe – robovlasništvo i istrebljenje Indijanaca i ostalih urođenika – ovo nije revizionistička istorija zapada nakon Krstaških ratova. I nije fokus samo na Americi. Pek istražuje sve, od toga kako je Vinston Čerčil podvalio neprijatelju kao ratni dopisnik, preko toga kako se u školama učilo o Sv. Franji do istorije naoružanja i scena iz „Ostrva dr Moroa“.
On ne pokušava da sve poveže u jedinstvenu teoriju, već tu i tamo podvlači delove sa sličnim konceptima kroz istoriju. Često se vraća holokaustu i nacističkoj Nemačkoj, da bi podsetio gledoce da tamošnji događaji nisu bili nešto izolovano – oni su i dalje prisutni i niko od nas koji osećamo koristi od nasleđa belačke nadmoći ne može izbeći tu činjenicu a da pri tom ne poništi čitavu istoriju, ističe „Vox“.
Dobro poznati aksiom iz Foknerovog romana „Rekvijem za opaticu“ mogao bi biti motiv celog serijala: „Prošlost nije mrtva. Nije čak ni prošlost“. Pek je rešen da to ne zaboravimo.
U igranom delu glumac Džoš Hartnet otelovljuje izvesnu vrstu belog Evropljanina uverenog da je iznad „divljaka“ koji mu nisu ravni i koji ne zaslužuju dostojanstvo. U jednoj sceni on je kolonizator Belgijskog Konga, u drugoj je vojni zapovednik iz 19. veka koji ne pokazuje milost prema plemenu Seminole.
Angažovanjem istog lica u raznim scenama i istorijskim periodima, Pek šalje poruku: Vreme i mesto se menjaju, ali sentiment da belac ima tapiju na vlast ostaje ista. Belački suprematizam je odraz duha, a ne samo set ideja.
Pek je narator i priča nam ovu gorku istoriju dok posmatramo razne arhivske materijale i inserte iz filmova, koji sasvim drugačije odjekuju u ovom kontekstu. Tu su „Apokalipsa sada“, inspirisana „Srcem tame“ Džozefa Konrada, ili „Alamo“ sa Džonom Vejnom, ostvarenja koja mitologiziraju sramotne trenutke američke istorije. Ili, kako bi to gorepomenuti Džejms Boldvin rekao, „Mi smo od masakra napravili legendu“, misleći na priče o kaubojima i Indijancima.
Ima i novijih naslova, poput Skorsezeovih „Bandi Njujorka“, „Poslednjeg samuraja“ Edvarda Zvika ili „Indijane Džounsa i otimača izgubljenog kovčega“… Pek je priznao da je bilo teško dobiti autorska prava za neke inserte, s obzirom na kontekst serije.
Cilj je da gledaoci osveste predrasude koje su pasivno upijali kroz pop kulturu, te da ih suoče sa kontranarativima.
„Tri reči sumiraju čitavu istoriju čovečanstva: civilizacija, kolonizacija, istrebljenje. Te reči jasno odjekuju istorijom zapadnog sveta i prodiru do same srži SAD…
Jedno viđenje istorije smatra da je istorijski narativ tek jedna od mnogih fikcija. Ali nije. Alternativne činjenice ne postoje“ govori Pek na početku prve epizode.
Reditelj se ljuti na one koji misle da je rasizam samo američki problem.
– Od Evropljana je sve poteklo a američki rasizam je samo nastavak duge istorije evrocentrične dominacije – objašnajava Raul Pek.
Ali, „svako mora da shvati da je istorija SAD počela genocidom. Dok to ne uradimo, ništa neće imati smisla“, kaže on za „Gardijan“.
– Ne znam da li je još neki film to rekao tako jasno i glasno. To je tabu u SAD – ne igrate se sa njihovom pričom o postanku. Jasno je da postoji velika razlika između imigranata, izbeglica i urođenika. Oni su odlučili da je zovu zemljom imigranata, ali ona to nije – tvrdi reditelj.
On je u ovoj seriji, koju je skresao sa 15 na četiri epizode, sklopio kolaž ambicije koja spaja nepravde i zločine od španske inkvizicije (kada je rođena ideja o biološkoj rasi), preko Kristifora Kolumba i transatlantske trgovine robljem, do Zakona o preseljenju Indijanaca, Alama, Slobodne države Kongo, Bitke kod Omdurmana, nacista, Hirošime, Trampovog mandata…
Svemu je dao i lični pečat: kroz sve epizode provlači svoju, porodičnu istoriju i svoje specifično životno iskustvo osobe rođene i odrasle u nekadašnjim kolonijama (Haiti, Kongo), koja je mnoge decenije provela u državama kolonizatorima (SAD, Francuska, Nemačka).
– Ja sam izbeglica iz jedne us*ane rupe od zemlje – kaže, kroz osmeh.
Iako ima mnogo referenci na Trampa, Pek kaže da mu nije bila namera da se obraća određenoj grupi.
– Ja ne pravim filmove u odnosu na ono za šta je trenutno dobar tajming. Moj rad uvek ima taj organski ugao posmatranja. Ja pratim vibraciju oko sebe. Trudim se da moji filmovi izdrže test vremena. I, iskreno, ne zanima me da li će dobiti dobre ili loše kritike danas. Samo mi je važno da mladi ljudi mogu da pronađu ovaj film i za 30 i 40 godina i u njemu dobiju materijal koji posle mogu da iskoriste za svoju borbu – ističe Pek.
A na kraju serijala nam poručuje: „Znanje nam ne nedostaje. Nedostaje nam hrabrosti da razumemo to što znamo i da iz toga izvedemo zaključke“.
Prva od četiri epizode serije „Istrebite svoje divljake“ premijerno će biti emitovana večeras u 21 na HBO Adria i nakon toga svakog utorka.
Sve epizode odmah su dostupne na HBO GO.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar