0
"U predstavi nema trunke patetike, iako na momente može da se tumači kao melodrama, što je najvažnije unosi u ljude lepa osećanja. Pogotovo bi bilo važno da mladi ljudi gledaju i da zaborave na tu reč "različitost" - u apsolutno svemu. Nema veze da li je neko drugačije boje kože, drugačije veroispovesti ili seksualne orijentancije. Svi smo mi ljudi i svi smo jednaki", rekla je za Nova.rs legendarna glumica Seka Sablić o premijeri predstave "Gospođa Roza" u režiji Stefana Sablića, njenog sina.
O novom Jevrejskom kulturnom centru, premijerama, zajedničkom radu, današnjem pozorištu za „Novu“ govore slavna glumica i njen sin, reditelj.
PROČITAJTE JOŠ
Premijera je u subotu, 29. januara, od 19.30h, u novootvorenom Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“. U istom centru sinoć je od 19.30 časova odigrana i predstava „Adresat Nepoznat“, adaptacija romana spisateljice Katrin Kresman Tejlor u kojoj igraju Stefan Trifunović i Marko Janketić, a režiju, prevod, adaptaciju i izbor muzike potpisuje isto Stefan Sablić.
Stefan i Seka, govoreći za „Novu“, navode da predstave pričaju različite priče o ljudima jevrejske nacionalnosti, i da iako su smeštene u različito vreme prošlog veka, savršeno oslikavaju i današnje u kojem desničari i nacionalisti ponovo jačaju.
– Ovo je rimejk predstava i u njoj imamo novo dete koje se zove Dorijan. Malo sam uznemirena jer je dete u pitanju, a ogroman je posao. Sve je odlično uradio, ali nema iskustva. Ne mislim da dečak nešto neće uraditi dobro, nego na primer da ja nastavim ukoliko on zastane, i da odsečemo petnaest minuta predstave – govori Seka Sablić kroz smeh.
Pitali smo slavnu glumicu koja joj je omiljena pozorišna uloga.
– Mnogo volim tu Rozu, to je jedna od mojih omiljenijih uloga pored Marije Kalas i još nekih. Sve žene koje igram su jednako mudre. Ova predstava govori protiv rasizma, protiv predrasuda, protiv zločinaca, protiv ratova i agresije, protiv sveg zla koji ovaj svet donosi – rekla je Seka.
Na pitanje da li misli da će publika uspeti da izvuče te poruke iz predstave, Seka kroz smeh odgovara:
– Odavno sam prestala da verujem da publika izvlači ovde bilo kakve poruke. Još je Nušić izvlačio neke poruke preko smeha, a mi smo uživali u svojoj gluposti. Publika je uživala u gluposti. Publika teško izvlači poruke, ali sigurno da će nešto da dopre do nekoga. Mislim da treba vratiti na scenu plemenite priče, ali da nisu kičerice. Ovo je vrhunska literatura. Pisac ovog romana je Rus, dobijao je velike nagrade. Ta neobrazovana žena koju ja igram, gospođa Roza, ona je bila prostitutka, prošla je logor, Aušvic, preživela je, a onda je čuvala decu prostitutki i borila se krvavo za njih. Svakoga od dece je vaspitavala u veri kojoj pripadamo – objasnila je Seka.
Stefan Sablić, reditelj i sin glumačke legende, za „Novu“ je govorio i o predstavi „Adresat Nepoznat“.
– Ta premijera je bila povodom obeležavanja dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, što je dan oslobođenja Aušvica, to je internacionalni dan. „Adresat Nepoznat“ je roman američke spisateljice, koji je pisan tridesetih godina prošlog veka, ali prema svom sadržaju kao da je pisan posle Drugog svetskog rata. To govori o tome da se sve znalo o tim strašnim zločinima koje su nacisti radili, o celoj nacističkoj mašineriji. Veoma je zanimljiv jer govori o svemu tome i može da se sagleda taj aspekt sa puno različitih strana kroz prizmu dva velika prijatelja, od kojih su obojica Nemci, jedan Jevrejin, jedan Arijevac. Bave se trgovinom umetničkih dela, Jevrejin odlazi u Ameriku i tu počinje njihova prepiska. Onda vidimo i kako jedan malograđanin postaje zločinac – kaže Stefan za „Novu“.
Stefan Sablić navodi i da se nada da će Jevrejski kulturni centar „Oneg Šabat“ oživeti u Beogradu i postati novo centralno mesto kulturnih dešavanja.
– Mi smo veoma uzbuđeni, ja sam bio uključen u ceo taj proces renoviranja i radujem se da sam uspeo da se dogovorim sa tim doskorašnjim rukovodstvom. To je oduvek bio Jevrejski kulturni centar, duhovni centar Jevreja, Dorćol je bio jevrejska mahala, tu je živelo 13 hiljada Jevreja pre Drugog svetskog rata. Posle Holokausta je jako malo toga ostalo. Tek neke 2015. ili 2016. godine je to zdanje, inače sagrađeno početkom 20. veka vraćeno jevrejskoj opštini. Do tada je čamilo u nekom propadanju. Ima svoju istoriju – devedesetih godina je tamo bio Kulturni centar Reks, B92. Bilo je to kultno mesto i nadam se da ću uspeti kao umetnički direktor da ga obnovimo, da ga oživimo, pa da i danas bude mesto kulturnih dešavanja u Beogradu – zaključio je Stefan.
BONUS VIDEO: Balkanskom ulicom: Gošća Jelena Gavrilović
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
