Bio je Igor Mandić do te mere jedinstvena pojava da odlazak takvih ljudi iz kulturnog, intelektualnog, medijskog okruženja jeste nešto što potpuno menja polazna pravila igre. To je neka vrsta tektonskog poremećaja, kaže za Nova.rs novinar i kolumnista Teofil Pančić na vest o smrti Igora Mandića.
U tinejdžerskoj dobi, kada su Teofila Pančića zainteresovali književnost, pisanje o kulturi i novinarstvo, Igor Mandić, koji je preminuo prekjuče u 83. godini, bio je jedan od vodećih intelektualaca Jugoslavije:
– Prirodno je bilo da sam otkrio njegove novinske tekstove, kasnije i knjige, a ono što me je privuklo njemu bilo je što je bio atipičan za ona vremena, i ostao je atipičan do samoga kraja. Kada je u ono vreme pisanje o književnosti bila akademska stvar, kada su kritičari smatrali da moraju da pišu tekstove kao naučne radove, Igor je bio čovek koji je imao medijsku svest i medijsku kulturu. To su u ono vreme bili nepoznati pojmovi, a izgleda da kod nas i dan danas nisu usvojeni. Igor je znao da piše za čitaoca, zanimljivo, drugačije, i da nikada ne udara u neke populističke žice. Ta njegova sposobnost da o svakoj temi o kojoj je pisao – književnosti, supkulturi, ideologiji, društvenim fenomenima, ili fenomenima svakodnevice, od televizije do erotike i hrane, bude raznorodan, prepoznatljivo mandićevski bila je neverovatna. Mogli ste njegove tekstove prepoznati i da nema potpisa autora. To je mene kao mladog čoveka privuklo, jer je Mandić, uz još nekolicinu, po mnogo čemu bio izuzetak. Neko ko je potpuno drugačiji od preovlađujućeg sivila tog vremena, uključujući i medijsko sivilo – ocenjuje Pančić za naš sajt.
Mandića naziva intelektualnom konstantom u svom sazrevanju, od tinejdžerskih dana do poslednjeg trena. Ali, napominje i da je Igora Mandića ta njegova unikatnost prilično koštala za života:
– Ako hoćete da radite posao kako treba to vas stalno stavlja u sukobe sa političkim moćnicima, sa moćnicima u kulturi, sa onima koji vode institucije, misle da su Bogom dani ocenitelji nacionalne podobnosti, patriotizma… Kroz sve to je Igor Mandić prolazio. U vreme socijalizma je bio ideološki nepodoban, jer nije bio komunista, kasnije u nezavisnoj Hrvatskoj nepoćudan, jer nije bio nacionalista. Uvek je glasno i jasno bio za jugoslovensko kulturno zajedništvo i zbog toga su uvek pokušavali da ga stave na marginu – podseća Pančić.
Iako nekome na prvi pogled asocijacija na Mandića, s obzirom na sjajnu karijeru, ne bi bila marginalizacija, ipak je bilo tako:
– Imao je vulkansku energiju koja je tražila svoje puteve. Ako nije nešto mogao da ostvari na jednom mestu, otišao bi na drugo, ako ne na tom, onda na trećem. Koliko god ta karijera bila impresivna, da je bio drugačiji, da se drugačije odnosio prema „svetim kravama“ verovatno bi mu život bio daleko lakši, jednostavniji, komforniji… Nikada nije živeo od sinekura, što je za intelektualce na ovim prostorima vrlo neuobičajeno. Nikada nije imao zagarantovane položaje, prihode, uvek je živeo na slobodnom tržištu, od svog rada. Ako piše, dobija honorare, ako ne piše, nema para. Uvek je u tom smislu bio intelektualni proleter. A to je cena koju je sam, vrlo svesno, bio spreman da plati. Ali, znate to je cena s kojom nije lako živeti. Proživeti 83. godine na taj način, ne kompromitovati se, ostati ono što jesi, bez ikakvog preterivanja, jeste redak podvig!
Otuda su, kako ocenjuje Teofil Pančić, odlasci ljudi, kakav je bio Igor Mandić, neka vrsta tektonskog poremećaja:
– Nezamenljivi su. Igor je bio ona vrsta jedinstvenosti i nesvodljivosti na drugo koga bih mogao da uporedim s Đorđem Balaševićem. Neko ga je voleo više, neko manje ili je bio ravnodušan, ali niko normalan nije mogao da ospori da postoji samo jedan Đorđe Balašević na ovom svetu. Tako je i sa Igorom. Bio je do te mere jedinstvena pojava da odlazak takvih ljudi iz kulturnog, intelektualnog, medijskog okruženja jeste nešto što potpuno menja polazna pravila igre. Ti odlasci ne mogu tek tako da se otpišu. Jeste doživeo velike godine, ali takav odlazak je jedna vrsta belega koji jako dugo ne može da nestane – zaključak je Teofila Pančića.
Bonus video: Ruski pisci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar