Ne očekujem napade, ali sam spreman na sve. Mislim da se ta priča o bojkotu Ninove nagrade od prošle godine prilično izduvala, ali pretpostavljam da će neki ljudi pokušati da je reanimiraju veštačkim disanjem, kaže za Nova.rs Teofil Pančić, novinar i predsedavajući žirija Ninove nagrade uoči nove dodele.
– Mislim da nikad nije pristiglo više knjiga nego ove godine – kaže Teofil Pančić za naš sajt, obrazlažući tako razloge za sedmodnevno pomeranje dodele Ninove nagrade, koja će biti dodeljena 25. januara. Novinar i predsednik žirija, u kome su još i Marija Nenezić, Branko Кukić, Marjan Čakarević i Ivan Milenković, ističe da međutim nije glavni problem bio u rekordnom broju knjiga, već u ritmu njihovog dolaženja:
– Znate, mi smo za samo pet poslednjih dana konkursa, od 10 do 15. decembra dobili 45 knjiga, dakle skoro četvrtinu ovogodišnje produkcije. To je „razbilo“ sve moguće planove i kolegama iz žirija i meni je postalo jasno da tim povodom moramo nešto da učinimo. Zatražili smo zato neku vrstu malog pomeranja da bismo imali makar još nedelju dana vremena. Toliki broj knjiga je zaista jedna vrsta izazova na čitalačkom nivou. Svakome ko ima posla sa knjigama jasno je da bi ta količina romana, pristigla u tako zbijenom i kratkom roku, bila problem i za žiri koji ima 15 članova – priča Pančić.
Iako je mislio da će zbog pandemije i ekonomskih razloga biti manje knjiga, ispostavilo se suprotno:
– Međutim, ispalo je da ljudi pišu i objavljuju još više nego ranije. Rezultat toga je rekordan broj knjiga. Ali, biće vremena za dublje tumačenje. S jedne strane, meni je drago da je naša izdavačka produkcija tako vitalna. Uprkos ogromnim problemima u distribuciji, ali i tome što knjižare neko vreme nisu radile ili su radile skraćeno zbog pandemije, produkcija se održala. Možda sada imamo i hiperprodukciju, koja može da stvara izvesne probleme žiriju, ali nama je posao da imamo tu vrstu problema – ocenjuje naš sagovornik.
„Prošavši“ kroz sve te knjige Pančić je stekao utisak da postoji uravnavanje kvaliteta pisanja na nekom nivou, koji naziva višem od proseka u odnosu na prethodni period.
– Nama, kao članovima žirija, sada najveći problem predstavlja pravljenje takozvanog šireg izbora. Jer, širi izbor podrazumeva obično tridesetak knjiga, moj utisak je da knjiga koje imaju neku relevatnost ovoga puta ima mnogo više. I sad je pitanje kako ćemo mi kroz ta uska vrata da proturimo sve što ima književnu vrednost, sve ono što je stilski dovoljno relevantno, dobro napisano, jako… Odlično je što se kod nas pojavljuje tridesetak dobrih romana godišnje, ali postavlja se pitanje kako sad arbitrirati a da niko ne bude previše oštećen.
Osvrćući se na halabuku u javnosti koja se digla povodom prošlogodišnje dodele Ninove nagrade, čiji je laureat bio Saša Ilić, kada je 18 pisaca i pozvalo na bojkot ovog priznanja, Pančić kaže da su takve stvari „prateći element za svaki žiri“.
– A pogotovo za žiri koji radi kao naš, a rekao bih da radimo prilično beskompromisno. Uoči nove dodele ne očekujem ništa, ali sam spreman na sve. Mislim da se ta priča od prošle godine prilično izduvala, ali pretpostavljam da će ljudi, koji nisu učestvovali na konkursu, pokušati da je reanimiraju veštačkim disanjem. Ali, to je njihova stvar. Ne želim time da se bavim, niti da se zamaram. Sve što se dešavalo prilikom prethodne dodele apsolutno nije ostavilo nikakvog traga na naš rad, kao ni na ovogodišnji konkurs. O tom bojkotu toliko je već rečeno da se više ne bih na to osvrtao. Ali, ako je bilo nečeg dobrog u vezi sa tom halabukom, jeste da je svako od onih koji su se zalagali za bojkot ostavio neki trag o sebi. Mnogo smo saznali o njima, možda i stvari koje nismo želeli da znamo – naglašava Teofil Pančić.
Ne haje ni za ocene o nestručnosti Ninovog žirija, u kome, kako neki tvrde, nema dovoljno pisaca. Podseća da je radio u mnogim žirijima i da u tom smislu ima sasvim dovoljno iskustva:
– Radio sam u mnogim žirijima, i u prethodnim sastavima Ninovog žirija, i drugim u Srbiji i regionu, i to za vrlo prestižne književne nagrade. A iskustvo koje sada imam radeći sa ovim koleginicama i kolegama je jedno od najboljih. Dakle, ako su oni ljudi nestručni i nekompetentni, moralno i intelektualno nedostojni tih veličina, onda bih zaista voleo da uvek radim sa tako nekompetentnim ljudima – kaže na kraju Teofil Pančić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare