0
Promocija knjige „I-SKY“ sveštenika Nenada Ilića održana je sinoć u Beogradu, a poznati reditelj i pisac je istakao da u životu nema slobode ni ljubavi bez odricanja, što je donekle i tema njegovog najnovijeg romana.
Delo „I-SKY“ je futuristička priča u najboljem duhu filmskog SF serijala „Matriks“, kako najavljuju iz beogradske izdavačke kuće “Laguna”, premda pisac smatra da je njegovo novo delo zapravo u žanru istorijskog romana, samo iz budućnosti, jer je slična metodologija pri pisanju oba žanra.
“Veoma je nezgodno odrediti žanr mog romana da je naučna fantastika. Suština je da ovde postavljam mnoga večna pitanja, a to je potraga za ljubavlju i večnosti”, ocenio je Nenad Ilić, poznat po raskošnom istorijskom romanu prvencu “Carigradski drum”, objavljen za izdavačku kuću “Plato”.
U razgovoru sa autorom u beogradskoj kafeteriji “Bukmarker”, u knjižari Delfi SKC, urednica izdanja Dubravka Dragović Šehović večeras je primetila da je usamljenost dominantna tema “I-SKY”, da glavnog junaka SF novele vodi požuda, kao i emocije, te da je za nju ovo – ljubavni roman.
“Junak Din ima strah od dodira, a opet žudi za ljubavlju. Ovde imamo čoveka budućnosti iza ugla ili za koju godinu, na kraju to i nije toliko važno. Ipak, on se kroz roman veoma menja, razvija, ne može više da zna ko je živ, ko je pokojnik pred njim, a može da priča sa svojim precima, i naposletku otkriva veru”, kaže Šehović.
Islamska kontroverza je projurila nakon sedmogodišnje pandemije i završio se Veliki haos, a strah od smrti prevaziđen je tokom poslednjih desetak godina JA-oblacima, skladištima kompletnog sećanja i svih osobina jedne ličnosti, koji i posle smrti pojedinca imaju mogućnost komunikacije sa živima i sa ostalim postmortem oblacima.
Ođednom počinju da se pronose glasine o neobjašnjivom gašenju JA-oblaka, širi se paničan strah.
Din, stručnjak za marketing u Amsterdamu, poreklom Srbin, izolovan od realnosti fizičkog sveta, dobija od korporacije“I-SKY” u kojoj radi, zadatak da napravi kampanju za umirenje široke publike zbog širenja epidemije gašenja JA-oblaka.
Uznemireni junak, do tada komforan u svojoj izolaciji, na jednom od retkih poslovnih sastanaka uživo upoznaje Saru, mladu ženu koja ga privlači.
Kako bi joj se približio, Din sa mukom savlađuje prepreke sopstvene neurotičnosti, a kasnije se saznaje da Sara spada u radikalne protivnike JA-neba.
“Futurizam je u romanu odrednica, nalaze se kiborzi kao dorađeni ljudi, pokrenuta je i važna tema čipova, od kojih se mnogi plaše. Opet, ti čipovi mogu doneti napredne veštine kao da se pospeši pamćenje ili brzo učenje, tako da ima svoje prednosti”, analizirao je autor aspekte fantastike u svom delu i dodao da se pokreće i pitanje očuvanja planete, mada, kako on smatra, sve manje se brine o očuvanju ljudske vrste.
“Nekako su ljudi u strahu kada govorimo o kiborzima. Mračne distopije se danas bave strahom. Idealno bi bilo kada bi mi kao ljudi mogli da kontrolišemo sve u svom životu i da ne zavisimo od Boga”, smatra Ilić.
Urednica Dragović Šehović i pisac složili su se da je pandemija korona virusa pokazala na delu šta znači strah, te je ova pojava dosta toga osvestila, što govori u prilog tome da uz pomoć straha ljudi i sve može da se kontroliše.
“Roman sam i počeo da pišem u doba korona virusa, pre više od dve godine. Pre godinu dana sam predao rukopis u “Laguni”, i evo sada je roman izašao. Tada mi je sve bilo sablasno u vreme karantina – prazne ulice, nema ljudi, kao da nema života. Roman i dodiruje granice slobode i demokratije, vuče na totalitarizam. Ovo je roman iz budućnosti koji govori o ljubavi i slobodi. A nema slobode ni ljubavi bez odricanja”, rekao je Ilić.
I ovaj roman deluje kao predložak za budući filmski scenario.
“Manja referenca je možda tek film “Matriks”, mada se u romanu taj naslov ne spominje. Više smo tako nazvali da čitaocima približimo delo. Čitam teološke knjige i volim dobro napisane krimi romane. Smatram da knjige moraju biti zanimljive, najvažnija je priča, da vas ona ponese, a lično ne volim pametovanje. Kada to osetim kod nekog autora, nije mi prijatno”, otkrio je pisac i reditelj Ilić.
“Moj junak Din u romanu “I-SKY” kao “Ja-Nebo”, ima ogromnu želju za ljubavlju, i kako se plaši dodira, onda je stalno u kontaktu sa virtuelnim damama, tu pokazuje svoju erotizovanu stranu. On voli samo taj kontrolisani dodir, gde sigurno nema zaraze, nema bolesti, tako jedino funkcioniše. Digitalna forma preovladava za budućnost, sve je danas online, pogledajte samo dominaciju društvenih mreža”, dodao je.
Nenad Ilić (65) je reditelj, sveštenik i pisac, a nakon diplome režije na FDU, stvarao je projekte za pozorište, radio i televiziju.
Devedestih godina prošlog veka Ilić je upisao studije teologije i rukopoložen je u đakona. Pokretač je i prvi urednik časopisa “Iskon”, u to vreme.
Bonus video: Flavio Rigonat osnivač i vlasnik izdavačke kuće „LOM“