Preporuke za čitanje: Siniša Soćanin i Emil Zola

Siniša Soćanin "Mapa oproštaja"Smušeni i pitomi Dimitrije stiže u rodni Mitrograd - bizarni mikrosvet koji je "mešanac vekova u fasadama na kojima se prelivaju kulture, istorija i staklena privremenost biznisa". U areni propalih projekata primat stiču biste bivših gradonačelnika koje pravi gluvi vajar Kosta, uveren da su pare "kao voda i vazduh" - "neophodne, a zagađene".Dimitrijev otac Mitar će u padu sa krova zgnječiti komšiju dušmanina i preobratiti se u pinčonovskog tanatoida, u entropijsko biće koje je dopola optužnica na račun izglobljene stvarnosti, a otpola faktor opšte posuvraćenosti. Nedomrli roditelj kome sto postaje postelja biće pokorni medijum satirične i nostalgične fantastike. Reciklaža jednog imena za oca, sina, hrčka, papagaja i psa najavljuje semantički puč u koji su upletene bezimene žene fatalne po Dimitrija i propali preduzetnik koji go šparta ulicama: za red zadužen policajac Munižaba "nosio je debljinu pokazno kao grivu, oholo kao dokument moći".Duhove vidimo kad smo sami, kaže junak, zato što su oni naše "savesti, sumnje i sramote". Soćanin združuje grotesku i humor kad otkrije da onaj ko šeta parkom "ide u cipele", jer su nekad tamo izuvali obešene. Osetljivi protagonista navikao je na nerazumnu brutalnost i brutalno nerazumevanje, katkad neugodno idilične.Emil Zola, "Čovek zver", Mastilo, 2021.Nema tako moćne metafore kapitalizma kao što je potraga za hiljadu franaka Zolinog epizodiste Mizara: opsesija tim novcem navodi ga da otruje suprugu koja ga skriva i venča se sa ženom koja slaže da zna gde je. Dvadeset romana o porodici Rugon-Makar Emil Zola pisao je po ugledu na Balzakovu "Ljudsku komediju", rešen da pandan tom kapitalnom opusu dočara brutalnost, materijalizam i samouništenje.Za Zolin roman iz 1890. godine kaže se da je studija zla, raskošni katalog atavizama kojima se ne može umaći, parabola o odnosu čovečanstva prema tehnologiji, a ne samo o ubilačkom nagonu. Železnica kao znamen progresa koji demonskim smehom mami u tamu nije samo simbolički kontekst i realističko mesto radnje, nego je i okvir promišljanja tehnoloških promena i agresivne ekspanzije kapitalizma.Henri Džejms video je Zoline romane kao metež u kom svako nađe sebi mesto. Tema svih tema je industrijalizacija, jer se u njoj ogledaju hipertrofija potrošnje i sukob između starih vrednosti i nove vernosti profitu. Furiozna završnica romana nameće vulgaran savez demonske tehnologije i niskih strasti: razularena lokomotiva vuče mahniti voz "u vihoru dima i plamena", noseći vojnike u francusko-pruski rat dok se mašinovođa i ložač biju do smrti: "to je bio trk životinje koja, spuštene glave i nema, navaljuje pravo na prepreke".Bonus video: Lana Bastašić 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lanabastaiuimkakodapiemnovuknjigudokjeivaprethodna-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3140796"]