Britanska spisateljica Antonija Suzan Bajat preminula je 87. godini.
Spisateljica je preminula u svom domu, okružena najbližima, saopštila je izdavačka kuća „Chatto & Windus“, prenela je agencija AP.
Antonija Suzan Bajat ostavila je iza sebe više od 20 romana, a prvi „Senka sunca“ objavljen je još 1964. godine. Dela Bajatove prevedena su na 38 jezika.
Ali, najpoznatija je A. S. Bajat po romanu „Zanesenost“. Ovaj roman, objavljen 1990, Antoniji Suzan Bajat doneo je Bukerovu nagradu. Delo predstavlja trijumfalan uspeh na svim nivoima – kao kritika viktorijanske poezije, potresno dirljiva ljubavna priča i satira na savremenu proizvodnju biografija. Obimna je, složena priča o književnoj misteriji koja se pretvara u emocionalno putovanje prema otkrovenju… Pišući o akademskom rivalstvu i opsesiji Bajatova je pikantna, a pišući o prirodi opsednutosti ljubavnika pred metom svoje ljubavi, biografa životom i delom čoveka kojim se bavi dubokoumna je…
Kad je dobila Bukera, Bajatova je ocenila da je „Zanesenost“ o radosti čitanja.
– Moja knjiga je napisana na neki način o zadovoljstvu čitanja.
Po ovom romanu snimljen je 2002. i istoimeni film s Gvinet Paltrou i Aronom Ekhartom u glavnim ulogama. Nije to jedino delo spisateljice koje je adaptirano za veliko platno. Deceniju pre toga objavila je delo „Anđeli i insekti“ koje je 1995. godine pretočeno u istoimeni film, u kojem su igrali Mark Rajlens i Kristin Skot Tomas. Kratka priča „Džin u slavujevom oku“, koja je 1995. ovenčana nagradom „Aga Kan“, takođe je ekranizovana u film „3000 godina čežnje“ sa Tildom Svintom i Idrisom lbom u glavnim rolama.
– Čitaoce je očarala pisanjem, tako višeslojnim, beskrajno raznolikim i duboko intelektualnim, pride prožetim mitovima i metafizikom – izjavila je Zoi Voldi, književni agent Bajatove, dok su iz izdavačke kuće „Chatto & Vindus“, koja je podružnica „Penguin Random House“, podsetili da su autorkine knjige „najdivnije kutije za dragulje priča i ideja“.
Rođena je 1936. godine u Šefildu kao Antonija Suzan Drabl, a diplomirala je na čuvenom Kembridžu i jedno vreme radila kao univerzitetski predavač.
U braku s ekonomistom Ijanom Bajatom dobila je ćerku i sina. Međutim, doživela je tragediju od koje strahuje svaki roditelj. Dok se njen 11-godišnji sin Čarls vraćao iz škole udarila su ga kola i preminuo je na licu mesta. Nakon toga daje otkaz na Univerzitetskom koledžu u Londonu i potpuno se posvećuje pisanju, a u braku s drugim suprugom Piterom Dafijem dobila je dve ćerke.
Poznata je I po romanima koji su čini takozvani „Frederika kvartet“: „The Virgin in the Garden“, „Still Life“, „Babel Tower“ i „A Whistling Woman“.
Ponovo je bila u finalu Bukerove nagrade 2009. godine s romanom „The Children’s Book“, epsku priču o edvardijanskoj Engleskoj usredsređenu na pisca bajki.
Kraljica Elizabeta Druga dodelila joj je 1999. godine titulu dame, a 2003. ovenčana je i francuskim Ordenom umetnosti i književnosti.
Poslednju knjigu, zbirku kratkih priča „Medusa’s Ankles“ objavila je pre nepune dve godine.
Bonus video: Komemoracija Albahariju