"Za tebe imam posebnu molitvu: da radiš sa Pedrom Almodovarom", rekao je glumici Tildi Svinton njen prijatelj, benediktinski monah. Godinama kasnije, njegovo predviđanje se obistinilo i škotska glumica igrala je u filmu "Ljudski glas" slavnog španskog reditelja, predstavljenom na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je ona nagrađena i Zlatnim lavom za životno delo.
Pedro Almodovar snimio je „Ljudski glas“ (The Human Voice), prvi svoj film na engleskom jeziku, zasnovan na istoimenom komadu Žana Koktoa iz 1930. godine. Tilda Svinton igra očajnu ženu koju je napustio ljubavnik, u namerom da se oženi drugom, i ona, zajedno sa svojim psom, čeka na telefonski poziv. To čekanje pretvara se u monolog od pola sata, koliko film i traje. Pa ipak, u filmu se, prema pisanju magazina „Dedlajn“, osećaju barok, živahnost i elementi teatralnosti, što su neki od kvaliteta Almodovarovih filmova. „Ljudski glas“ snimljen je ovog leta, praktično čim su olabavljene mere za sprečavanje širenja koronavirusa.
Svintonova i Almodovar pojavili su se zajedno na Mostri, gde je reditelj došao da predstavi film, a i da podrži svoju novu muzu. Glumica je objasnila da je bila snažno privučena Almodovarovim filmovima još od kada je gledala njegove „Žene na ivici nervnog sloma“ (1988).
Glumica potiče iz škotske više klase, otac joj je britanski general-majoj sa titulom viteza, a majka Australijanka. Diplomirala je književnost na Kembridžu, još tokom studija igrala je u Šekspirovom kraljevskom pozorištu, ali se pobunila zbog za nju previše konvencionalnog pristupa tog ansambla teatru, zainteresovana da igra različite uloge neograničene polom. Pojavljivala se na sceni kao Mocart ili u ulozi žene iz radničke klase koja imitira muža poginulog u Drugom svetskom ratu, što joj je omogućavala i njena androgina pojava.
Potom je sa rediteljem Derekom Džarmanom, koji u svojim delima često tretira homoseksualnost, započela profesionalnu vezu koja je za ishod imala devet godina zajedničkog života i rada i sedam zapaženih filmova. Svintonova je, između ostalog, igrala u njegovim filmovima „Karavađo“ (1986), preko „Vrta“ (1991) ili „Plavo“ (1994), nakon kog je reditelj preminuo od AIDS-a.
Glumica je potom učestvovala i u eksperimentu „Možda“ u okviru kog je u londonskoj Galeriji Seprentajn nedelju dana spavala po osam sati naočigled publike, a usledili su potom i brojni drugi filmovi, među kojima i „Ženske perverzije“ (1996), „Vanilla Sky“ (2001), „Duboki kraj“ (2003, sa nominacijom za Zlatni globus), „Slomljeno cveće“ (2005), serijal „Hronike Narnije“, „Granice kontrole“ (2009)… sve do „Lične priče Dejvida Koperfilda“ (2019) Armanda Janučija, nakon koje je počela saradnju sa Almodovarom. Glumica je, prema pisanju štampe, dve godine volontirala i u školama u Keniji i Južnoj Africi, a živela je u otvorenim vezama sa dvojicom umetnika, Džonom Birnom, sa kojim ima dvoje dece i novozelandskim slikarom Sandrom Kopom.
Film „Ljudski glas“ prvo je Almodovarovo ostvarenje nakon „Đulijete“, zasnovane na pričama Alis Munro i ovo je prvi put da radi sa Svintonovom.
Tilda Svinton ispričala je na zajedničkoj konferenciji za štampu na Mostri da je time ispunjeno predviđanje njenog prijatelja monaha da će raditi sa ovim rediteljem. Glumica nije propustila priliku da pohvali odluku organizatora Berlinskog festivala da ubuduće dodeljuju „rodno neutralne nagrade“, ocenjujući da je „neizbežno da to urade i drugi“.
Upitan za to da li se njegov rad menja, španski oskarovac odgovorio je potvrdno.
– Još od „Đulijete“ imam utisak da ulazim u novu fazu. Idem ka linearnijoj naraciji, sa manje elemenata, ali ih veoma duboko analiziram. Iskustvo trezvenosti i rigidnosti pratile su me kroz „Bol i slavu“. To je nešto novo što sam iskusio u ovom dobu života i pokušavam da to ispitam – rekao je reditelj.
Ali strast za filmom ga ne napušta. Rekao je i da su tokom izolacije „platforme preuzele glavnu ulogu, ali su donele i negativne rezultate i razloge za brigu“. A on kao lek za „prinudnu zatočenost“ u kućama vidi – bioskop, ali dodaje da je njegova „najveća iluzija“ da „nastavi da bude živ“.
– I jedna od najvećih mojih želja je to što sam ovde u Veneciji i što mogu da podelim sa vama činjenicu da sam živ, da nastavljam da radim i radim sa Tildom… Kada pronađete tu hemiju sa glumicom, to je zaista jedinstveno i omogućava vam da idete mnogo dalje – kazao je reditelj.
Njih dvoje za sada nemaju zajedničkih projekata, ali Almodovar počinje pripreme za njegov sledeći igrani film „Paralelne majke“ sa Penelopom Kruz od oktobra o dve majke koje se porađaju istog dana, a piše i još dva kratka filma: jedan je vestern, a drugi, nazvan „Čudan oblik života“ smešten je u Španiju budućnosti u kojoj – nema bioskopa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar