Pred Kokanovu premijeru: Bura, Šekspirov pozorišni testament

Isto tako, “Bura” predstavlja vrhunac poslednje faze Šekspirovog opusa, koju čine "romantične tragikomedije“, a kojoj pripadaju i Simbelin, Zimska bajka i Perikle, piše Svetislav Jovanov u najavi predstave “Bura” u režiji Kokana Mladenović koja će biti premijerno izvedena večeras (19.30) na sceni Pera Dobrinović Srpskog narodnog pozorišta.“Pozornica ovog komada je je bajkovito pusto ostrvo, na koje se posle brodoloma, iskrcava svita predvođena dvojicom vladara, napuljskim kraljem Alonzom i njegovim milanskim vazalom vojvodom Antonijem (uz Alonzovog sina Ferdinanda); da bi se ispostavilo kako je čitav događaj posledica čarolija Prospera, zakonitog milanskog vojvode kojeg su oni lišili vlasti i osudili na progonstvo (i u čijem liku tumači prepoznaju samog pisca).Sledi složena igra kojom Prospero podvrgava svoje dušmane nizu iskušenja, da bi se sve okončalo ritualom oproštaja i pomirenja, zapečaćenim venčanjem između Ferdinanda i Prosperove kćeri Mirande. Premda se ‘Bura’ po pravilu smatra delom koje u kojem prevladavaju skladni tonovi, optimizam i pastoralno raspoloženje, moderna kritika i pozorišna praksa su izneli na videlo određene i značajne protivrečnosti, sukobe i krize koje deluju ispod prividno ugodne i skladne spoljašnjosti, protivrečnosti koje pokazuju i da ovaj komad na uznemirujući i aktuelan način korespondira i sa našim vremenom. Ove protivrečnosti na neki način sumira poznati teatrolog Jan Kot, nazivajući ‘Buru’ delom u kojem postoji ‘metafizička gorčina’, ali i da prevladava ‘gorčina izgubljenih nada’.Polazeći od kruga sličnih pretpostavki, reditelj Kokan Mladenović gradi svoju postavku ‘Bure’ stavljajući u prvi plan ne motive pomirenja, oproštaja i sklada, već fenomene koji vernije definišu pitanja sveta u kojem živimo: različite vrste sukoba, od nacionalnih i rodnih do generacijskih, kao i nama još bolno aktuelne motive netrpeljivosti, osvete i mržnje”, konstatuje Jovanov koji je sa Mladenovićem uradio adaptaciju.Autor songova je Marko Šelić Marčelo. Dramaturzi su Nikolina Stjepanović i Svetislav Jovanov, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, a kompozitor muzike je Rade Sklopić. U glavnim ulogama: Radoje Čupić tumači Prospera, a Marko Šelić Marčelo Arijela.Anđela Pećinar i Jelena Lončar (u ravnopravnoj alternaciji) tumače Mirandu , dok Aleksandar Sarapa igra Ferdinanda (sve troje studenti akademije umetnosti u Novom Sadu). U glumačkoj ekipi su i: Aleksandra Pleskonjić, Milovan Filipović, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Jugoslav Krajnov i Dušan Vukašinović.