Voki-toki na tivatskom plavom žalu

Prvo, predsednik Vučić je rekao da on nije ni znao za taj avion, dakle to su zeznuli ovi „mangupi u njegovim redovima“. Drugo, Vučić je rekao da je samo petoro od ovih 87 ljudi prošlo kroz krivično-pravnu evidenciju, a Brnabićka je rekla samo troje ima krivični dosije. Eto, za tako kratko vreme dvojica su već brisana iz evidencije, to su verovatno oni što su krvoločno nasilnoj studentkinji u Novom Sadu polomili vilicu, a to je delo neznatne društvene opasnosti, to kao da se nije ni desilo. Kaže predsednik da je taj broj lica sa krivičnim dosijeom manji nego na običnom letu, manji nego u jednom autobusu. Tako je bre. Manji nego u jednom fići kad su sedamdesetih godina šaneri išli da kradu u Trst. Manji nego na jednom trotinetu, ako na trotinetu ima više od petorice kriminalaca. I sad zbog toga čitava frka, preteraste braćo Crnogorci. A moji matorci odvajali dnevnice zbog zemljotresa, tad vam Vučić bio dobrar, a?

Ne razumeju njihove bezbedonosne strukture neophodnost ovakvog poteza od strane svojih kolega iz Srbije.

OvI divni, plemeniti ljudi koji su vraćeni sa aerodroma u Tivtu, pošli su da brane čast, nezavisnost i integritet Srbije, braneći čast, nezavisnost i telesni integritet predsednika Srbije. A Crnogorci ko Crnogorci, oni uvek misle da se sve vrti oko njih. Jok brate, čitava frka nastala je zbog predsednika Francuske Makrona. Naši susedi ne prate fabulu radnje. Sećate se kako nam je predsednik Vučić besedio da ga je Makron zvao u svoje privatne odaje. Šta će predsednik, morao je zbog Srbije, što bi mi mladi rekli, stisni zube i izdrži legendo... Al brate, dva puta bi bilo mnogo. E zato su ti hrabri momci krenuli. Našli im kažu uređaj za komunikaciju na daljinu, pomorsku radio stanicu i transparent „Srbija pobeđuje“. Sve ovo je sasvim logično i apsolutno potrebno ekipi koja je na ovako teškom zadatku. Uređaj za komunikaciju na daljinu neću ni da komentarišem, pa to je kao mobilni telefon, to svi imaju. A pomorska radio stanica je neophodna ako Makron pozove Vučića na jahtu, pa tamo što bi Velja Ilić reko, pokuša da ga nagna na ko zna šta... Još ako je učiteljica tu... Kako da ih dozove čovek upomoć ako nemaju pomorsku radio stanicu? Ajmo ljudi da budemo malo realni. A transparent je odraz prkosa i znak pobede. Dakle, ako bi se takav incident dogodio negde na moru, što bi pesnik reko, na morskome plavom žalu, onda bi ovi momci spasili našega predsednika, te dok bi se sa njim vraćali u Tivatsku mirnu luku prkosno istakli transparent „Srbija pobeđuje“, dok bi na jahti suze ronio očajni Makron. Za učiteljicu nemam pojma. U toku isticanja transparenta je umesno i dozvoljeno pleziti mu se i kreveljiti, time bi Srbija dokazala svoju apsolutnu nadmoćnost. Osim toga taj transparent im je bio neophodan za spontano okupljanje i podršku našem predsedniku. I sve bi bilo ok, da službe bezbednosti Crne Gore imaju više razumevanja, sluha, čojstva i junaštva. Dobro, ovde mogu malo i da ih razumem. Junaštvo je braniti sebe od drugih, čojstvo je odbrana drugih od sebe, a nigde u definiciji ne stoji odbrana Vučića od Makrona. To je Marko Miljanov prevideo.

Nego, da se ne bavimo lingvistikom, imamo preče brige. Mnoogo preče brige. Pre svega jako sam razočaran ponašanjem te Vučićeve prethodnice. U Novom Sadu su izuzetno opasnoj i krvoločnoj studentkinji, samo njih nekoliko, dakle potpuno sami, naoružani samo noževima, bokserima i bezbol palicama, dakle jednoj tako opasnoj studentkinji, uspeli da polome vilicu i nanesu teške telesne povrede. Prebijali su sa crnim kapuljačama izrazito opasne studente, a sad se u Tivtu ko neke devojčice, pokunjili, ušli u avion i vratili u Beograd. Pa stvarno strašno. Pitate šta je trebalo? Pa trebalo je da zauzmu Tivatski aerodrom kao i mesto održavanja samita. Sve je to bato naše. I onda da mi budemo domaćini samita, a ne Crnogorci.

Jedini način da sad spasimo čast Srbije je da im objavimo rat. Pa vi krenite da osvajate, ja ću da vas stignem, samo imam neko cveće tašti da zalijem i palačinka mi je na šporetu, da se ne stegne testo, posle mož samo da se baci. Eto mene za vama. Al ako oćete da

ih napadnemo pa da se predamo, ja ću odma da krenem. Jer vidi, Crna Gora će sad da postane članica EU, te mora da poštuje prava ratnih zarobljenika. A ja bih da budem zarobljen ili negde na plaži u Bečićima, ili negde na Žabljaku oko Crnog jezera, tamo mi je skroz kul. Zaslužio sam, još zbog onih spomenutih dnevnica od mojih matoraca.

Aj vi vidite, pa javite. Išo bi da vidim taj transparent „Studenti pobeđuju“, to mi se dopalo...