Kako je Šekspir stvarno izgledao?

Dva su glavna razloga za to: prvo, u Šekspirovo vreme (očigledno) nije bilo fotografije te svaku njegovu sliku treba uzeti sa zrncem sumnje, a drugo, mnoge slike za koje se tvrdilo da su piščevi portreti kasnije su odbačene zbog nedostataka dovoljno potkrepljujućih dokaza.Tokom istorije umetnici se nisu po svaku cenu trudili da „ubodu” svoje modele u tančine, kao da su odraz u ogledalu. Predstavljanje statusa ili bogatstva modela, ili čak njegove unutrašnje suštine iz jedinstvene slikarske perspektive smatrano je važnijim od preciznog hvatanja fizionomije.Sajt Art UK izložio je na jednom mestu sve portrete za koje se pretpostavljalo da prikazuju Barda.Ono što možemo sa velikom verovatnoćom da prihvatimo to je da je Šekspir bio belac sa dugljastim licem, bademastim očima i slabom kosom.Inače, Vilijam Šekspir (1564-1616) je bio u braku sa En Hatavej sa kojom je imao ćerku i sinove blizance. Venčali su se kada je Vilijam imao 18 a En 26 godina i kada je mlada već bila u drugom stanju. O njihovom braku nema mnogo pouzdanih podataka, a potonja tumačenja njihovog odnosa su krajnje oprečna. En je umrla sedam godina posle supruga.Anonimni umetnik, Portret nepoznatog čoveka, oko 1590.

Ovo je jedan od najstarijih prikaza čoveka za koga se pretpostavlja da je Šekspir, mada to nije i zvanično potvrđeno.Anonimni umetnik, Portret nepoznatog čoveka, 1588.

Mnogi stručnjaci su tokom 20. veka izražavali svoje uverenje da je ovo portret Šekspira. Glavni razlog za to je bio originalni natpis koji navodi godine modela – 24 – što bi ga činilo Šekspirovim savremenikom. Prikazan je ljubak mladić sa kovrdžavom smeđom kosom i sivim očima. Neki su, međutim, tvrdili da je odeća, kao da je izrađena od svile ili satena, suviše prefinjena za jednog glumca u to vreme.Pripisuje se Džonu Tejloru, Vilijam Šekspir, oko 1600-1610.

Ovaj portret poznat i kao Čandosov (jer je nekada pripadao vojvodi od Čandosa) najpoznatiji je portret koji se vezuje za književnika. Takođe, njemu se sa najviše verovatnoće može pripisati autentičnost, odnosno tvdrnja da je lik zaista Šekspirov. Veruje se da ga je naslikao Džon Tejlor i da je služio kao osnova za graviru Martina Drušauta korišćena u „Prvom foliu”, prvom izdanju Šekspirovih dela objavljenih sedam godina nakon njegove smrti.Anonimni autor, Kobov portret, oko 1610.

Nazvan tako po bivšem vlasniku, nadbiskupu Čarlsu Kobu, portret je prvobitno bio u vlasništvu Henrija Ristlija, jednog od Šekspirovih najvažnijih patrona.Drugi stručnjaci tvrde da je na portretu ser Tomas Overberi (1581-1613), engleski pesnik i esejist.Gilbert Sust, Vilijam Šekspir, oko 1667.

Ovaj portret, delo nizozemskog umetnika Gilberta Susta, kao da je zasnovan na Čandosovom portretu. Nije poznato zašto bi Sust slikao Šekspira i to 20-30 godina nakon smrti.Piter Borseler, Česterfildski portret Vilijama Šekspira, oko 1679.

Nekada u vlasništu grofa od Česterfilda, ovaj portret pripisuje se holandskom slikaru Piteru Borseleru, izrađenom decenijama nakon Šekspirove smrti.Angelika Kaufman, Idealizovani portret Vilijama Šekspira, 1775.

Plodna švajcarska slikarka Angelika Kaufman (1741-1807) napravila je ovaj portret Šekspira kao članica i jedan od osnivača Kraljevske akademije u Londonu.Nepoznati autor, Portret sa cvetom, oko 1820-40.

Iako je 2005. označen kao falsifikat, Cvetni portret je vekovima bio, verovalo se, veran prikaz Šekspira. Na osnovu datuma na slici smatralo se da je nastao 1609, a zapravo je naslikan u 19. veku, inspirisan Drušautovom gravirom.Ted Mej, Zamišljeni mladi Šekspir, 2004.

Australijski umetnik Ted Mej (81) je predstavio mladog Šekspira unesenog u misli, na jedan apstraktan i duhovit način.