Piše Neda Todorović: Prijateljstvo u doba korone

Primenljiv je i u ovoj protekloj godini nove nenormalnosti kada i oni koji nisu oboleli od korone imaju psihičke probleme suočeni sa svakodnevnim strahovima, brigama, strepnjama za bližnje, uznemirujućim brojevima zaraženih i preminulih.Kako sačuvati zdravlje i psihu, pitam se svakodnevno čim upalim televizor, otvorim novine, kliknem na portal?Danijel Goleman je u Socijalnoj inteligenciji konstatovao da dobri odnosi sa drugima deluju na nas kao vitamini, loši kao otrovi. Čitajući nauku o ljudskim odnosima tog američkog bestseler pisca naučila sam da bi se trebalo kloniti malignih osoba. To se, u ovom stanju dugotrajne pandemije, više puta potvrdilo. Zatvoreni u kuće, usamljeni, odvojeni od bliskih ljudi, u traumatičnoj situaciji kada je normalno ne osećati se normalno, sveli smo kontakte samo na najneophodnije.Pogledala sam listu poziva na mobilnom telefonu. I spisak prijatelja na fejsbuku. Neka imena su se ponavlja sa očekivanom učestalošću. Koga sam zvala, ko me je zvao u stresonosnom periodu ove zdravstvene krize i emocionalne iscrpljenosti? Ko su bili ti spasonosni ljudi, ti pojasevi za spasavnje, stalni članovi intimne grupe za podršku?Jedna školska drugarica koju poznajem od prvog razreda Osnovne škole Starina Novak u Beogradu. Dve koleginice sa studija na Fakultetu političkih nauka. Dve prijateljice koje sam stekla u protekle tri decenije sa kojima sam prolazila sve ove godine koje su nam bezobzirno pojeli skakavci, tj. političari.Robin Danber, profesor emeritus evolutivne pshologije na Univerzitetu Oksford, upravo je objavio knjigu pod naslovom Prijatelji. U pitanju je delo o anatomiji prijateljstva. O njegovoj moći i nemoći. Pišući je, nije očekivao da će ona biti objavljena u vreme ovakve planetarne usamljenosti, društvene hladnoće i prohibicije fizičkih kontakata. To što nam je zabranjen dodir sa drugim ljudima, kaže autor, smanjuje lučenje endorfina, ubice bola. Poznato je da aktivan društveni život smanjuje rizik od demencije. I da će hronični nedostatak porodice i prijatelja kojima smo izloženi u ovolikoj meri negativno uticati na nas.Prijatelji su fascinantna psihološka studija u kojoj autor dokazuje da kvalitet naših odnosa sa bliskim ljudima određuje naše zdravlje, sreću i izglede za dug život. Istražujući tri decenije temu prijateljstva, profesor je ustanovio (koristeći saznanja genetičara, antropologa, neuronaučnika) da postoji ograničen broj osoba sa kojima možemo opušteno da održavamo stabilne socijalne odnose. Čovek obićno ima oko 150 poznanika (koje donekle poznaje i sa kojima ima izvesne odnose). Samo pet osoba među njima mogu se opisati kao bliski prijatelji. Ograničen je broj relacija koje možemo gajiti istovremeno. To je naš “kapacitet za prijateljstvo”. On je u nauci od 1990. godine poznat kao - “Danberov broj”. Među tih nekoliko najbližih su osoba sa kojom delimo život i neki bliski rođaci. U poznanike Robin Danber ubraja i relacije sa fejsbuka, a znamo da su mnoge od njih uglavnom prijatelji naših prijatelja. Takvih imena imam nešto više od 208 na fejsbuku. Oni su dobrodošli u doba izolovanosti, ali vreme koje provodimo na socijalnim mrežama zakonomerno smanjuje ono koje bismo proveli sa nekim licem u lice.Znala sam iz iskustva, ali nisam mogla da tvrdim da mnoge žene imaju najbolju prijateljicu - intuitivnije su, emocionalnije, socijabilnije - a da se muškarci teže odlučuju da sa nekim podele potpuno poverenje. U ovoj knjizi nalazim potvrdu te teze. I shvatam da sam i pre naučne potvrde osećala da kvalitet naših prijateljstava presudno, više nego bilo šta drugo, utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje pa i na ruzik od prerane smrtnosti. I u doba mobilnih telefona fizička distanca ima pogubne efekte, lišeni smo neverbalnih efekata komunikacije, ponekad znakovitijih od reči: daleko od očiju... Slažem se i sa konstatacijom da osobe koje negiraju potrebu za prijateljima emituju neku tugu koja se oko njih širi kao toksični gas.Prijateljstvo, podseća profesor Danber, zahteva ulaganje. Ukoliko ga ne održavate, umire brzo. Svi znamo koliko je bolno kada se posvađamo s prijateljima. I koliko je lekovito kada se pomirimo. Jer, prijatelji su porodica koju smo sami izabrali - kaže Edna Bjukanan, američka spisateljica, dobitnica Pulicerove nagrade. U potpunosti se slažem. Kao i sa Duškom Radovićem koji je govorio da “imati prijatelje to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da podnese, nema prijatelje”.Dragocena stvar u prijateljstvu je smeh, ta dobra doza lakoće, ležernosti koja nas podiže. On je oružje u borbi protiv straha, strepnje, stresa. Pa kada sam Zdravku pročitala ovaj tekst, on mi otpeva: "Prijatelju ne diraj u priju, jer zbog priju ode na robijuuu"... Važi, prijatelju. Ali, to je već neka druga priča.P. S. Hvala mojim najboljim prijateljicama za toplotu i lepotu koje i udoba korone dele samnom.