Piše Maja Uzelac: Milena, hvala ti

Kad se dogodi nešto ovoliko mučno i ovoliko bitno kao što je ovo što se ovih dana događa, a samo je jedna stvar koja se ovih dana Događa, da se razumemo…e, tada je posebno pipavo i posebno teško biti neko ko piše za portal.

Možeš da kažeš svi su o tome već pisali.
Msm možeš.
Ali to nije fer.
Pošto ima tema koje se ne preskaču; znaš, ako preskočiš, to znači nisi podržao nekog ko je morao da se podrži. I koliko god da se računa ili ne računa tvoj glas, jbg znaš da moraš da ga daš.

A tada, tražiš ugao koji nije očigledan.

Pa
Možeš da pitaš kako je normalno da je čovek držao školu glume iz koje je njegova žena zatim automatski primala klasu. U kom svetu to nije sukob interesa.
I stvarno. Mora da nisi prvi.
Možeš da podsetiš da je čovek bio Arkanov kum.
I toga se već neko dohvatio.
Možeš da poentiraš: kakav je to zločinac kome se tepa i svi ga zovemo nadimkom.
Neko je i to već odradio.

A možeš i da ne razgrćeš ništa.
Da ne raskopavaš ruševine i da zaboraviš forenziku.
Skroz je okej da se ne otimaš i ne junačiš.

…

Jer, ima i situacija u životu koje od nas uopšte ne traže da budemo mnogo mudri ili mnogo jaki.
Skroz je u redu da dopustimo da smo naivni i da smo slabi.
Time pomažemo istim takvima koji su lošije prošli.
Time zajedno bildujemo.
To je jbna teretana naših dana.

Jer, kaže Fran Leibowitz u tim razgovorima sa Scorseseom koje gledam ovih dana, za žene je situacija bila ista od nastanka sveta pa do pre tri godine. Realno, bez kasting kauča nisi mogla da dobiješ smenu kao kelnerica, kaže. Kada je u nekoj kafani gej došao za menadžera, sve kelnerice grada Njujorka u stampedu su potrčale. Ali, hah, taj je primao samo kelnere.

A sada
Kaže
Sada je stvarno različito.

–

I kada Milena Radulović donosi odluku da, u glavi svake sirovine – a takvi su većina – od Uspešne Mlade Glumice radije postane Ona Što Je Silovana nego da ćuti, ona nam prejasno kaže: sada stvari stoje drugačije.
I odjednom – gledajte – ona je junakinja, a ne žrtva. Odjednom, niotkuda, mogu da zamislim i nekog pametnog reditelja, vlasnika scenarija u kom nekim čudom postoji i uloga žene: zajebane, ranjive, kompleksne, hrabre – kako kaže: to će Milena, pokazala je da to ima u sebi.
Msm –
Odjednom, mi smo bolji.
Kao društvo.

Je l kapirate?

_

Totalno neočekivano, ova boleštinama zatvorom tiranima izludela gomila, dobija sumanut impuls da se drži zajedno i da zlu kaže da je zlo. Fejsbuci i instagrami pucaju od otkrivenih tajni, paklova, trauma, otrova i od novih imena prof. zlotvora.

Ova gomila dobija poriv da nauči svoju decu.
Dobija neku novu, kao dijamant izbrušenu mudrost, koja se iznenada od nje upravo i očekuje. To je mudrost da svojim mladuncima na neki način utuvi: Ne veruj nikom ali i dalje budi slobodan opušten srećan.
Dobija nadu u jbno nerealnu spretnost koja se od nje očekuje da ih takvima i napravi.

Eto ne znam.
Ali kažem – čini mi se verujem –
Sve su to neke mogućnosti za ovu gomilu zvanu društvo zvanu država,
jednom kad se sa ovim sto se desilo suoči.

Možda i postane Društvo.
Možda i postane Država.

…

A dotle,

Nekad je ugao i da prosto vrištiš sa svima.
___

Zapravo, kažem
Da
Taj mi se ovih dana čini najkorisniji.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.