U godini u kojoj su gotovo svi festivali otkazani, Mikser je odlučio da priredi svoje jedanaesto izdanje. U šumi.
Piše: Ivan Lalić
Šuma je, kao što znamo, prirodno stanište hajduka i ostalih srodnih desperadosa. Verujemo da je ta odluka bila ispravna.
Diskretni šarm zavere je obojio festival. Prva pobuna je izbila protiv naših onlajn života. Uželeli smo se jedni drugih u 3D formatu. Da vidimo koliko je ko smršao ili se udebljao tokom korona perioda. Debeli, naravno, vode.
Kad je već tako, onda smo naše goste dotukli odličnom hranom. Efekat je, naravno, bio očekivan. „Odložiću dijetu posle Miksera“. To je bila druga pobuna. Protiv mrskih dijeta.
Treću pobunu je teško locirati, jer su debeli Mikserovci krenuli da se bune na razne teme. Od potrebe za međugeneracijskim dijalogom, do uloge žena u kreiranju gradova, do borbe za kiseonik ili odnosa prema izbeglicama, zelenoj, kompanijskoj „mimikriji“, spomenicima (ili spomeniku, preciznije), čak i protiv medija koji u dovoljnoj meri ne objavajuju održive teme koje budućnost naše dece znače. Jedino nismo pominjali političare jer je na festivalu vladala i pobuna protiv opštih mesta.
A onda je tokom samog procesa pobune, došlo do iznenadnog obrta. Osmeh, svekolika empatija, svež vazduh i teletina ispod sača su učinili svoje. Pobuna je ugušena. Neka je.
Nemojte zameriti. Napaćeni svet sa zoom-ova je dobio svojih pet minuta. Da proćaska, razmeni misli, pita za zdravlje, oseti se ponovo ljudskim bićem. Napravi neko novo poslovno partnerstvo, zašto da ne?
Jedan drug je došao na festival biciklom iz Beograda po kiši i rekao po dolasku: „Dobro da sam namazao ‘niveu’, izgoreo bih od sunca načisto“. Drugarica sa Košutnjaka je na pitanje kako je stigla do Barajeva odgovorila mrtva ozbiljna: „Pa, na konju, normalno“.
Kao što vidite, na festivalu je vladala i pobuna protiv odsustva duhovite komike iz javne komunikacije.
Kulturno umetničke manifestacije poput Miksera sam uvek delio na one sa dobrom energijom i one sa lošom energijom. Iz priloženog se vidi da je na Mikseru zapravo bilo i veoma emotivno.
Čak je i Crveni krst bio sa nama. Uz tradicionalnu žutu Mikser boju, Baćevac je bio obojen crvenim prslucima volontera Crvenog krsta. Zato, pomozimo jedni drugima. Šuma nam je ulila puno optimizma. Ukazala nam put. Spustila pritisak. Vratila osmeh na lica.
A sada, na dijetu. Revolucionari su obično mršavi ljudi.
Ko, ako ne mi, ko ako ne sada.
Zornića kuća, 10. oktobar 2020.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare