3
Posle deset godina pauze, švedski garažni rok bend The Hives ima eksplozivan novi album, koji se polako pretvara u svetski hit. Nisu slučajno na drugom mestu engleske top liste, što je njihov najbolji plasman ikad!
„The Death of Randy Fitzsimmons“ (Disques Hives) ime je sedmog po redu albuma sastava The Hives, osnovanog 1993. u švedskom rudarskom gradu Fagersta. Kao i u većini malih skandinavskih mesta, tamošnji kulturni život svodio se najčešće na hokej i muziku uz koje se brzo ispija pivo. Što više piva!
The Hives su rano pokazali talenat za uverljivu interpretaciju prljavog iliti „garažnog“ rokenrola, primerenog klupskim žurkama sa mnogo alkohola. Međutim, tek ih je čuveni engleski impresario Alan McGee (vlasnik Creation Records, čovek koji je „otkrio“ The Jesus and Mary Chain, Primal Scream, My Bloody Valentine i Oasis), lansirao na svetsku scenu kompilacijom „Your New Favourite Band” (2001), na kojoj su se našli svi njihovi rani uspesi.
Početak 21. veka bio je pravi trenutak za ovakav zvuk – tad se pojavila poslednja generacija relevantnih gitarskih bendova: The Strokes, The White Stripes, Kings of Leon, The Black Keys, Arctic Monkeys, Franz Ferdinand, Kaiser Chiefs… The Hives su sa pločom “Tyrannosaurus Hives“ (2004) postali deo ove nove rokerske ekipe koja je pisala istoriju, beležeći svetske hitove, i čineći da rokenrol ponovo izgleda cool u digitalno doba. Melodični i furiozni, obećavali su od početka samo dobar provod. Savršeno dizajnirani u svojim crno-belim odelima, usput su dobijali i ozbiljne nagrade kao najbolje obučen rok bend. Nakon uspešnog “The Black and White Album“ (2007), gostovali su na EXIT festivalu, otvarajući 2008. na Main Stageu onaj legendarni dan kog su nastavili Ministry, a završili Sex Pistols.
Ali nije sve dalje išlo po planu, jer se grupa – pogođena slabim zdravljem – praktično povukla sa scene u deceniji koja je iza nas. I kad smo već pomislili da su otišli u zaborav, iznenadili su nas pre neki dan odličnim novim izdanjem „The Death of Randy Fitzsimmons“, koje nastavlja tačno tamo gde je bend stao. U spotovima ćemo videti da su u međuvremenu malo ostarili, no kao da im je glad za životom zato veća nego ikad. Album je njihov najzreliji proizvod dosad, i na momente prosto oduvava slušaoca – izgleda da su usavršili svoju umetnost dok su bili odsutni.
Prateći pres materijal nudi objašnjenje gde su bili i šta im se desilo. Maštovito sročena priča nam govori da je Randy Fitzsimmons bio čovek koji je okupio The Hives, lično odabrao muzičare za grupu i napisao im svu muziku i tekstove. Bio je skriveni, šesti član, i kao takav je zaista spomenut na njihovim prethodnim izdanjima. Kako dalje tvrdi saopštenje: ova mitska ličnost je, nažalost, posle duže bolesti nedavno preminula, ali je bend u njegovom kovčegu našao pesme koje nije stigao da im prenese. Rešili su da ih snime i – eto, zato se album zove „The Death of Randy Fitzsimmons“. Hajde da verujemo u rokersku bajku…
Priključujući se Måneskin u promovisanju rokenrola kao nove zapaljive zabave u gradu, The Hives od samog početka dižu pobunu sa „Bogus Operandi“ i „Countdown to Shutdown“: obe pesme su impresivni moderni hitovi, nošeni užarenim gitarskim rifovima i jednostavnim referenima. Ističu se još „Crash Into the Weekend“ i „The Bomb“, u kojima se obrađuje večna dilema: „Šta sa sobom uraditi ove večeri?“ Dodatna uzbuđenja pružaju „Stick Up“ i „Two Kinds of Trouble“ sa laganim društveno-kritičkim tonom, „What Did I Ever Do to You?“ kao oproštaj od voljene i jedini sporiji trenutak na tridesetominutnoj ploči koja po brzini prevazilazi tehno, dok je „Step Out of the Way“ završni poziv da se uvek bude drugačiji od proseka. Rokenrol ne trpi prosečnost, to je poklič svih koji su drugačiji, što The Hives dobro shvataju i srčano zastupaju njegove osnovne vrednosti – pa za kraj kažu: „Sklonite se, ako ne možete da izdržite tempo!“
Za The Hives rokenrol je jednostavna stvar koja instantno deluje na telo. Naklonost ka klasičnom engleskom pop-rock zvuku iz sedamdesetih, verovatno je deo razloga za njihovu stalnu popularnost u Velikoj Britaniji – tamo, naime, skoro niko više ne svira ovako pravoverno. Nema onih uspaljivačkih bendova kao što su bili Slade, što su postojali pre svega zbog dobrog raspoloženja… Ali tog vremena se verovatno odlično seća vlasnik studija u kome je sve ovo snimljeno: u pitanju je, ni manje ni više, nego Benny Anderson iz grupe ABBA. Onaj isti čovek koji je u najpopularnijem pop sastavu svih vremena svojevremeno na Evroviziji svirao klavir odeven u glam-rock fazonu. Sigurno je deo retro-osvešćenosti The Hivesa došao i preko njega. Mahnitu magiju su već imali. Stavite jedno uz drugo i dobićete vrlo specijalan mali album, kakav je “The Death of Randy Fitzsimmons”.
Ne znam zašto, ali kad se završila poslednja pesma, istog časa sam poželo da pustim neku staru ploču Ramonesa. Manje ili više, to je slična pozitivna energija. Ovo bi bio i najbolji kompliment koji bih mogao da dam bendu The Hives ovom prilikom.
Već neko vreme ozbiljno razmišljam da svoje sledeće porodično letovanje provedem negde na Severu. Ne samo da je postalo previše žarko na Jugu, nego je već previše žarko i kod nas. Sa ovakvim severnjačkim rokenrolom, imam još jedan ubedljiv razlog više za takvu odluku. Vidimo se u sunčanoj Skandinaviji!
Bonus video: Exit
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
