Dušan Šaponja Foto: Andrija Kovač

U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.

Dušan Šaponja (Zadar, 1976), uz Dušana Čavića, deo je tandema čuvenog video serijala „Marka Žvaka“. Njih dvojica već dugo sarađuju u različitim projektima i emisijama, još iz vremena stvaranja čuvenog Radija B92, tako da ih je teško razdvojiti. Ali, ovog puta, zamolili smo Šaponju da otkrije svoje tri najdraže pesme ikad.

– Odabir sigurno zavisi od trenutka bivstvovanja, ali dve su mi pale na pamet čim sam upitan da li mogu da napravim takav neki izbor i da objasnim zašto baš te numere. Oko treće sam morao malo da dumam, valjda je bila jaka konkurencija.

Vejn Kaunti – “Night Time”

Kad pričam o ovoj pesmi, mislim isključivo na verziju uživo, kada sa početnik taktovima momentalno kreće šutka. Sve nas je porodično zarazila ova numera, od žurki pa do dečjih rođendana mora da se oplete najmanje jednom. Može i u krug da se pušta nekoliko puta bez ikakvih problema. Niko se ne buni ili mi se tako čini. Vejna obožavam, a ovu pesmu sam izdvojio jer mi, kadgod da je pustim, baš legne. A za Vejna Kauntija sam prvi put čuo kod Miomira Grujića Fleke, kada je njegova pesma “Fuck Off” bila u špici kultne emisije “Radio Šišmiš” ponedeljkom od ponoći do trojke na Radiju B92. Hvala DJ Nindži na edukaciji. Posle sam istraživao sam ceo njegov opus, pre nego što je postao Džejn, ima svašta pregotivno da se odsluša. Preporučujem, nećete se vratiti, pardon, pokajati.

MC5 – „Ramblin’ Rose”

I ova pesma mora verzija uživo, sa kompletnom govorancijom u uvodu. Kaseta sa koncertnim albumum “Kick Out the Jams” benda MC5, jedna je od nekoliko koje sam vukao po vokmenu tokom cele srednje škole, sve dok se nije raspala… Toliko sam ga puta preslušao, da i dan danas da me probudiš u dva noću bez problema mogu da izrecitujem ceo uvodni govor na ovom albumu. Meni je ovo najbolji živi album koji je dospeo do mojih ušiju. Nisam neki rok kritičar, ali mogu valjda da pomognem… Mislim da je uticaj ove ploče sa koncerta iz 1968. godine na rok muziku, pogotovo njene bučnije pravce potpuno nemerljiv. Ali, nije samo muzika u pitanju, to su bili i počeci rokenrol aktivizma. MC5 dolazi iz Detroita, tada izrazito radničkog grada, kao stvorenog za inspiraciju, onu vrstu inspiracije koja angažuje umetnike da stvaraju gledajući stvarnost oko sebe, često teške radničke živote, socijalne probleme, bez ulepšavanja. Imao sam sreće da ih gledam uživo 2005. godine u Domu omladine. Nastupali su u sastavu koji je ostao od benda uz pridružene članove, jer pravi MC5 je odavno završio karijeru. Bilo mi je gotivno iako sam u glavi imao sve vreme da ovo nema veze s mozgom i starim tj. pravim MC5. Vejn Kramer, jedan od osnivača i gitarista benda, tada je odsvirao za sve pare, hvala mu za provod i neka mu je laka “ripara” od ove godine. A dodatni razlog što znam napamet i uvodnu spiku sa ovog albuma je što nam je posle bila deo špice naše emisije na Radiju B92, „Ćapi mu procenat“, koju smo Dušan Čavić i ja uređivali i vodili četvrtkom, kontakt program od ponoći do dva. I ta emisija kao i Radio B92 su odavno RIP.

Metak – “Rock’n’roller”

Željko Brodarić Jappa i grupa „Metak“ su mi bili nekako uvek omiljeni, tih ljutih pubertetskih dana. Ima veze sa mojim detinjstvom i odrastanjem u Zadru, srastanjem ’92 -’93. sa Bgdom, što sam ploču „U Tetrapaku“ kupio ispred SKC-a u danima kada mi je skoro sva druga muzika ostala zarobljena u tinejdžerskoj sobi na Voštarnici (deo Zadra), zajedno sa gramofonom. Jedina pesma koju sam naručio ikada na radiju je upravo ova i to u emisiji „Telefonizam“ (Radio B92), gde su ispunjavali želje slušalaca. Pozoveš danas, ako imaš sreće da dobiješ vezu, a oni je puštaju sutra, ako se smiluju, nekad i ne puste ako je pesma bezveze. Zavisi i ko uređuje. Čekao sam sutradan da je puste, ili ne puste, i sećam se da je Aleksandar D. Kostić baš nekako lepo svojim dubokim glasom to najavio i pustio, i baš sam bio srećan, i valjda je baš to presudilo što je ušla u ovaj moj izbor. A i dobra je pesma, nisam džaba zvao.

Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare