0
Pank je bila muzička platforma koja se suočavala sa društvom i društvenim poretkom, vratio je rokenrol svom osnovnom smislu, kaže u intervjuu za Nova.rs pevač i frontmen prve pank grupe na Balkanu.
Posle Ljubljane, Zagreba i Rijeke, legendarni ljubljanski pankeri Pankrti večeras u beogradskom klubu Zappa Baza obeležavaju 45 godina postojanja.
– Mi smo na turneji, ovo će biti pretposlednji koncert, ostaje još Pula. Svirali smo u Ljubljani u Tivoliju, u Zagrebu KSET i u Rijeci “Palah”. Bio je super odaziv, publika je bila odlična. Nadam se da će i Beograd ispuniti naša očekivanja. Uvek je bilo nešto posebno u našoj nekadašnjoj metropoli – kaže Pero Lovšin, frontmen Pankrta u intervjuu za “Novu”.
Prvi pank bend na Balkanu
Prvi pank bend na Balkanu su bili Pankrti, osnovani davne 1977. Dok su se u Beogradu i drugim delovima Jugoslavije još svirali hard-rok, džez-rok ili beskrajne solaže, u Ljubljani se paralelno sa Londonom stvarala pank scena. Zaslugu za nastanak Pankrta pre svih imaju Gregor Grega Tomc i Pero Lovšin. Tomc je u početku svirao u bendu a kasnije je postao nezvanični menadžer Pankrta. Zajedno je, sa Perom Lovšinom, napisao većinu tekstova pesama i bio je, takoreći, glavni “ideolog” benda.
“Pankrti su, kao i The Clash, bili punk za odrasle. A “Dolgcajt” je bio prvi muzički album u povijesti jugoslavenske diskografije iza kojeg je stajao jasan opozicioni, protivpartijski i antikomunistički stav. S tim da je u to vrijeme riječ antikomunizam, barem u našim krajevima, još uvijek dobro zvučala”, napisao je pisac Miljenko Jergović u svom tekstu o albumu “Dolgcajt”.
– Ljubljana je još tokom sedamdesetih imala bolje koncerte od Trsta, Klagenfurta… Dolazili su nam strani bendovi kao u Milano, ako ne i bolji. Svi koji su želeli da vide šta se dešava iza “gvozdene zavese” dolazili su u Ljubljanu. Dolazili su nam Frenk Zapa, Džetro Tal, Status Kvo, Ajk i Tina Tarner… Bili smo na izvoru svetskih muzičkih dešavanja – objašnjava Lovšin tadašnju poziciju Ljubljane.
Kada su Pankrti u pitanju i njihov početak, treba istaći veliku podršku jednog od najznačajnijih promotera alternativne subkulture u to doba u SFRJ, Igora Vidmara. Formalno je Prljavo kazalište prvo objavilo pank album u bivšoj državi, ali prvi pank singl “Lepi in prazni/Lublana je bulana” objavili su Pankrti 1978. i njime i svojim nastupima zapalili iskru panka, obrušavajući se na dosadu u glavnom gradu Slovenije kao polaznu tačku za opštu kritiku anomalija tadašnjeg socijalističkog sistema. Prvi album “Dolgcajt” Pankrti objavljuju 1980. u izdanju diskografske kuće RTV Ljubljana.
– Moje društvo studenata je bilo takvo, da ako nisi išao u Indiju ili Avganistan da pušiš hašiš sa hipicima, onda si išao u London. Ja sam bio onaj koji je išao u London, pio pivo i slušao muziku. Već 1975. video sam u klubu “Marquee” AC/DC, i to je bila za mene super škola. Slušali smo Bouvija, Lu Rida, Stonse, Kinkse… To je sve prethodilo panku. A onda sam 1977. slušao X-Ray Spex, začetnike panka. Ja sam kao klinac od 18 godina išao na Roskild festival u Danskoj, gde su svirali Fairport Convention i gde su sve žene plesale bez gornjeg dela odeće. To je sve bilo drugačije nego tada kod nas – priseća se frontmen Pankrta.
Pank se suočavao sa društvenim poretkom
Sa današnje distance, možda apsurdno, pank izgleda kao pokret koji je uspostavio prilično čvrste estetske, društvene, političke i umetničke kriterijume i norme cele jedne generacije. Nastao sedamdesetih u Britaniji i SAD-u, obeležio je muzičku i društvenu scenu tog vremena.
– Pank je bila muzička platforma koja se suočavala sa društvom i društvenim poretkom, vratio je rokenrol tamo gde mu je mesto – daje Lovšin svoju definiciju panka kroz decenije.
“Bilo je fantastično, nas nekoliko pankera popelo se na binu, a tokom pesme “Totalna revolucija”, Pero Lovšin me je zagrlio i približio mikrofonu, pa sam pevao zajedno sa njim na svojoj verziji slovenačkog. Posle mi je bilo krivo što sam, samo nekoliko sati ranije, otišao sa tonske probe »Pankrta« bez njegovog autograma”, ovako se u knjizi “Leksikon YU mitologije” seća Pankrta, novinar i pisac Branko Rosić, nekadašnji član beogradske pank grupe Urbana gerila.
Pankrti su poznati po tome da su se uvek bunili protiv sistema i da nikada nisu bili zadovoljni postojećim stanjem. Tako je i danas.
– Mi smo se i pre 40 godina suočavali sa krizom, ali se nikada nismo plašili. Ove nove generacije lidera vole da plaše ljude. Današnja politika Slovenije nije odraz onog što smo hteli. Mislim da su Slovenci u grču, uticaji sa strane su prejaki. Prodali smo previše toga u našoj državi. Mi nemamo više “Elan”, koji je značio u celom svetu. Nemamo “Radensku”, nemamo više naše pivo “Union”, naš aerodrom, avio kompaniju, našu flotu, a i Olimpija je nemački klub… To najviše boli – kaže Pera Lovšin.
Fascinantno je kako Lovšin (67) kao čovek u ozbiljnim godinama nalazi snage za pank koncerte, ne može baš svako time da se pohvali.
– Mi smo stalno na pripremama, malo na igralištu, malo za šankom – smeje se frontmen Pankrta i dodaje da bend ima bubnjara koji je najbolji biciklista u svojoj kategoriji.
– Neki od nas skijaju, neki trče na skijama, neki plivaju, neki se samo ljube – zaključuje u duhovitom stilu legenda panka sa ovih prostora kojeg ćemo gledati večeras u Zappa Bazi.
Bonus video: Šerbedžija najavio koncerte u Beogradu i Novom Sadu