Podeli
Foto:EPA-EFE/LUCA ROSSETTI

Polučasovni koncert italijanskog tenora Andree Bočelija u praznoj milanskoj katedrali Duomo, koji je sinoć pratilo 2,5 miliona ljudi, a snimak na „Jutjubu“ za 19 sati videlo 26,5 miliona gledalaca, pokazao je da je ljudima potrebna nada, ali i da je možda došlo vreme za novi koncept prezentacije umetničke muzike, ocenjuju naši sagovornici.

„Slepi čovek na svetom tlu peva iz svog srca, rasplakao me je; iako nisam vernik, ni Italijan, ova himna odjekuje mojim umom i raspršuje sve što je zamaglilo moj um; Bočelijev glas je izraz božje milosti čovečanstvu u ovim teškim trenucima. Uživao sam u ovome i bez obzira što sam musliman, prazne crkve na Uskrs širom sveta slamaju mi srce, mogu da osetim agoniju čitavog hrišćanskog sveta; u trenucima kada pokušavamo da shvatimo smisao života, smrti, slobode, muzika nas povezuje i pomaže da razumemo…”, poruke su koje stižu iz Australije, Libana, Velike Britanije, SAD nakon Bočelijevoj koncerta.

– Zar vas to iznenađuje? – pita muzički kritičar Peca Popović.

– Ako znate da je Bočeli jedan od najboljih glasova na planeti, da je juče bio katolički Uskrs i da su svi vezani za internet, šta mogu za Uskrs da priušte sebi nego da slušaju takvog pevača u takvom hramu kao što je Duomo? Ima li lepši način da se pokaže zajedništvo na Uskrs nego da se svi vežu za jedan koncert na sakralnom mestu kao što je milanska katedrala? To je bilo najnormalnije za očekivati –  komentariše Popović za portal Nova.rs veliku gledanost Bočelijevog koncerta.

Petar Peca Popović, Žika i Dragi Jelić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Slavnog tenora Popović poznaje dugo pa se prisetio i kada je Bočeli došao u Beograd i prvo zatražio da ga odvedu u neko selo.

– Odveli su ga u Zuce podno Avale, u seosko dvorište da pomiriše srpsku zemlju. Ta veza sa zemljom i veza sa verom, koju smo juče prepoznali, su iznad ideologije, politike i ove bolesti. Zemlja i vera. Kada kažem vera, govorim o dobroti. Poruku dobrote, razumevanja i ljubavi smo prepoznali sinoć kod Bočelija. Mi smo sada u strasnoj nedelji koja je počela sa praznikom Cveti i završava se sa Uskrsom i ona govori da su sva čuda moguća – čuda ljubavi i dobrote i nade da nismo pobeđeni i to je u osnovi želje toliko ljudi da taj koncert pogleda – istakao je Popović.

Muzički kritičar i publicista prisetio se još jednog sličnog događaja.

– Ne zaboravite da je pre desetak godina Amira Medunjanin za Uskrs pevala u Crkvi Svetog Pavla u Londonu „Zajdi Zajdi“. To je bio jedan od velikih trenutaka za muziku posebno za nas koji tu pesmu znamo duže od 50-60 godina – dodao je Popović.

Andrea Bočeli ispred Duoma, Foto:Tanjug/Claudio Furlan/LaPresse via AP

Iako Bočeli nije njen omiljeni umetnik, operska pevačica Katarina Jovanović kaže da bi volela da se tako veliko interesovanje za umetničku muziku nastavi.

– Zar nam je zaista potrebna ovako velika tragedija da bismo prepoznali prave vrednosti? Ako jeste, onda se nadam da će ovo biti veliki zaokret i da će svi shvatiti da je umetnička muzika jednako moja, koliko i vaša, koliko i nekog zemljoradnika na njivi, koliko i Bočelijeva, koliko i stanovnika Milana toliko i stanovnika Beograda – istakla je Jovanović u razgovoru za portal Nova.rs.

Muzikolog Aleksandra Paladin veliku gledanost Bočelijevog koncerta smatra potvrdom zainteresovanosti za umetničku muziku.

– Stalno govorimo da je kriza umetničke muzike i da su koncertne dvorane prazne, ali izgleda da je došlo vreme za novi koncept prezentacije umetničke muzike. Iz tog razloga mene uopšte ne čudi što je toliko ljudi pratilo Bočelijev koncert. O umetničkoj valorizaciji tog događaja suvišno je govoriti, ali ono što nam taj događaj pokazuje jeste nova kulturološka spona ljudi u novom vremenu, u kome se nalazimo, gde se umetnička muzika pokazuje kao deo popularne kulture – rekla je Paladin za Nova.rs.

Aleksandra Paladin, Foto: Printscreen/YouTube/modachannelsr

Budućnost prezentacije muzike

Bočelijev koncert “Muzika za nadu” uživo prenošen iz milanske katedrale pokrenuo je i pitanja o budućnosti predstavljanja i percepcije umetničkih programa.

– Ja ne doživljavam ovo kao kulturni događaj iz domena umetničke muzike već kao jedan kulturološki pomak u novom doživljaju i načinu prezentacije muzike. S obzirom da se to desilo u specifičnom prostoru i na Uskrs, to nosi posebnu poruku okupljanja čega smo svedoci ovih dana. Svi pratimo koncerte, predstave na internetu koje su nam dostupne. Verujem da će taj pomak u kulturi postati globalni i da se moramo zapitati kako ćemo prezentovati i kako ćemo u budućnosti primati kulturu. Svi govore da će posle korone biti neko novo vreme pa verujem da će i za kulturu biti novo vreme – kaže Paladin.

Uverena je da se kultura više ne može i neće tretirati kao nešto što se dešava u zatvorenom prostoru, koji može da prime samo mali broj ljubitelja.

– U zatvorenim prostorima kultura ponekad izaziva klaustrofobiju, a čim izađe napolje, na Ušće, Tašmajdan, ona postane otvorena za širu publiku. Smatram da će prava kultura morati da se otvori prema široj publici, ali nikako na uštrb vrhunskog izvođenja. Digitalni mediji, novi načini prezentacije kulture i otvorenost ka širem audiotorijumu, to je nova budućnost kulture u vremenu koje dolazi – istakla je Paladin.

Katarina Jovanović se pribojava da će doći do redefinisanja načina na koji se muzika pravi.

– Sada cela planeta može da uživa u vrhunskim izvođenjima klasične muzike. U arhivama Metropolitena i Kraljevske opere u Londonu postoje snimci načinjeni još sredinom osamdesetih godina. Bojim se da će rezultat toga u budućnosti biti da u malim salama mali broj ljudi sluša umetničku muziku uživo, a veće interesovanje će biti za sadržaje na internet platformama – skrenula je pažnju Jovanović koja svakodnevno vežba svoj glas, drži onlajn časove studentima na Fakultetu muzičke umetnosti i pešači iz centra grada do Novog Beograda kako bi odnela potrebne stvari svojim roditeljima pa smo je danas i zatekli na petom-šestom kilometru te rute.

Dejan Cukić, Foto: Zoran Lončarević

Muzičar Dejan Cukić iako nije gledao Bočelijev koncert, pozitivno ocenjuje veliko interesovanje za njega, ali sa jednom rezervom.

– Moja jedina rezerva je da će ljudi početi da se navikavaju na koncerte onlajn, a ja mislim da bez živog kontakta i pogleda, osećaja kako se izvođač znoji pred vama, to neće biti ono pravo. Ipak se nadam da će se i to vratiti na svoje – kazao je Cukić koji je upravo završio prevođenje biografije Elvisa Prislija i kreće da prevodi knjigu o Džimiju Hendriksu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram