Otvoreno pismo Dragana Ristića reditelju Goranu Markoviću

Kultura 05. feb. 202211:0930 komentara
Podeli:
Dragan Ristić i Goran Marković, spomenik Stefanu Nemanji, Stefan Nemanja, kombo
Dragan Ristić i Goran Marković Foto: Zoran Lončarević, Dragan Mujan, Nemanja Jovanović/Nova.rs

Stav reditelja Gorana Markovića da je spomeniku Stefanu Nemanji mesto u Marinkovoj bari, izrečen u Utisku nedelje, muzičar Dragan Ristić, lider grupe Kal nazvao je u otvorenom pismu, dostavljenom redakciji portala Nova.rs, rasizmom.

– Prvo, kako taj spomenik izgleda, a onda čemu služi. To nije spomenik Stefanu Nemanji, to je spomenik Aleksandru Vučiću, i njemu je mesto u Marinkovoj bari – kazao je reditelj Goran Marković u prošloj emisiji „Utisak nedelje“, dodavši da bi mogao da bude premešten i u Borču.

Ova izjava isprovocirala je muzičara i osnivača sastava Kal Dragana Ristića da Goranu Markoviću uputi otvoreno pismo, koje je naslovio „Češka škola postoji, peti član je nestao“.

Pismo Ristića prenosimo u celosti:

Gospodine Markoviću,

Najpre ću citirati stihove čuvenog romskog pesnika iz Mađarske, Choli Daróczi Józsefa, koji glase: "Dok ti o meni ne znaš ništa, ja o tebi znam sve!" Zaista, koliko znate o romskom narodu kome i sam pripadam?

Pitam vas ovo jer ste, da vas podsetim, u emisiji "Utisak nedelje" emitovanoj 30.1.2022. izjavili da je spomenik Stefanu Nemanji eklatantan primer kiča i da bi ga sa sadašnje pozicije ispred bivše železničke stanice trebalo izmestiti u Marinkovu baru! Ultimativno, po tome je i Marinkova bara eklatantan primer kiča, pa bi se onda kič uz kič nastanio.

Da me neko ne bi pogrešno shvatio, o velikom županu Raške i rodonačelniku dinastije Nemanjića znam poprilično, kao i o njegovom značaju za srpski narod, i to ne dovodim u pitanje, ali mešanje romskog naroda u ovaj galimatijas kojeg ste vi potencirali je apsolutno nedopustivo. Zar vi zaista mislite da Romi treba da budu moneta za potkusurivanje između dve strane? Zar vi zaista mislite da mi pristajemo da budemo jedinica mere za uvrede u političkom dnevniku, kojeg vi tako revnosno ispisujete? Da ironija bude veća, u kadru sa vama sedi kandidat za gradonačelnika koji se smeši, jer je to vrlo duhovito.

Dragan Ristić, grupa Kal Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Šta je sledeći potez? "Romi - izvinite, ja sam u osnovnoj školi imao druga koji je bio Rom i sa njim sam sedeo u klupi jer niko drugi nije hteo!"

Vidite, gospodine Markoviću, stvari se menjaju - teško da ćemo, ako ovako nastavite, glasati za vašu političku opciju, a ima nas po poslednjem popisu stopedeset hiljada, dok nas nezvanično ima oko pola miliona, i u procentima smo najmlađa kategorija stanovništva.

To što ste vi izjavili u "Utisku nedelje" je rasizam i to biste vi, kao levo orijentisani, proevropski intelektualac morali znati. 

U Marinkovoj bari žive ljudi, moji prijatelji, rođaci - vi ste ih uvredili. Je li to program političke opcije koje promovišete? Ne znam šta bi vaš profesor Zeman, koji vam je predavao režiju na FAMU u Pragu, rekao povodom ovakve vaše izjave. Ne verujem da je to sistem vrednosti, moralnih načela kojem vas je on učio. Dobar umetnik ne može biti loš čovek, gospodine Markoviću, pa vas pitam - šta bih ja trebao da zaključim na osnovu ove vaše izjave?

Razumeo sam dobro šta je za vas Marinkova bara. Za mene je to naselje  u severnom delu voždovačke opštine, okruženoj auto-putem Beograd-Niš, u dolini Mokroluškog potoka. U njemu žive ljudi, mahom tamne puti, u prelepim šarenim kućama, sa predivnim plavim i crvenim prozorima. Ti ljudi su veseli iako su vremena teška, bore se za egzistenciju, plaćaju poreze, savladavaju unutarnje i spoljne napore koje zovemo život. Svrate tamo i majstori, kao i u vašem filmu u kojem Berček recituje Sekulićevu pesmu:

Majstori majstori[…]

zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali

čekićima ekserima

četkama bojama

majstori majstori

izlazite pustite me

da sam kuću uređujem

Gorane, po prvi put vam se obraćam vašim imenom, ostavite nas da sami naše kuće uređujemo. Niste nam potrebni ni vi, niti bilo ko drugi. Sami ćemo majstore, kao i dosad, a vi ’ajte svojim putem, pa ako se negde sretnemo - hajde da razgovaramo kao ljudi. Do tada, pamet u glavu, Gorane, posmatraju vas, neki sa ovog a neki sa onog sveta, vaše kolege Zafranović, Karanović, Paskaljević, Grlić i pitaju se: "Gde nam je peti?!?"

Bonus video:

Utisak nedelje

Komentari

Vaš komentar