Snažan trag u prostorima Novog Sada: Otvorena izložba “Dušan Krstić: Arhitektura” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Kustos Vladimir Mitrović je na otvaranju istakao: “Hteli smo da napravimo jednu savremenu izložbu u kojoj bismo na studiozan i zanimljiv način prikazalli delo arhitekte Krstića, ali i vreme u kome je njegova arhitektura nastala. Stoga smo, krajem protekle godine, snimili dokumentarni film o Krstiću, gde je po prvi put u televizijskom formatu ispraćen tok njegovog arhitektonskog stvaralaštva. Takodje izložili smo i veći broj njegovih članaka, kao i knjiga i studija u kojima je o njemu govori. Angažovali smo i studente koji su za ovu priliku izradili arhitektonske makete Krstićevih dela kao i analizu njegovog programa stanovanja. Pre par nedelja na školi slikanja koja se kod nas u muzeju organizuje, dali smo zadatak deci različitog uzrasta da crtaju na osnovu Krstićevih zgrada, pa je tako njihov rad i integralno uključen u samu izložbu. Prateću monografiju takođe smo uradili zajedno sa dizajnerom izložbe, akademskim slikarem Đulom Šantom čime je čitav projekat i vizuelno zaokružen.”

U svom obraćanju, Dragana Konstantinović sa Departmana za arhitekturu i urbanizam zahvalila se svim učesnicima izložbe, nastavnicima, asistentima i studentima sa Departmana, fotografu Relji Ivaniću, recenzentima, dizajneru, sagovornicima, kao i ostalima koji su dali doprinos projektu. Zatim se osvrnula na opus profesora Krstića, čiji pristup i rad je paradigmatski za razumevanje jedne stvaralačke epohe. Njegovo profesionalno delovanje nije bilo isključivo projektantskog karaktera, nego je uključivalo posvećeno istraživanje pojava na svetskoj arhitektonskoj sceni, kao i rad na sintezi iskustava lokalne projektantske prakse. Upravo zato, Krstić je redovno objavljivao svoja zapažanja u aktuelnim časopisima iz oblasti arhitekture, a rad na Departmanu za arhitekturu, na kraju svoje profesionalne karijere iskoristio je upravo da sintetiše svoja znanja, produbi specifična interesovanja i prenese svoje bogato iskustvo novim generacijama projektanata. Zato, istakla je Konstantinović, izuzetno je značajno da se sa njegovim radom upoznaju studenti, koji su i učestvovali na realizaciji izložbe, i dala reč koleginicama, Nini Čegar i Katarini Dojčev.

Studentkinje su obrazložile značaj proučavanja lokalnih arhitektonskih tema u procesu obrazovanja mladih arhitekata, kao način da se izbliza upozna sredina u kojoj će većina njih delovati. U tom pogledu, delo profesora Krstića, sa kojim su se upoznale posredno, kroz njegovu produkciju, ostavilo je snažan trag u prostorima Novog Sada. Istraživanje njegovih kuća, tekstova i teorijskih modela, smatraju posebno značajnim, jer pruža uvid u jedan specifičan sistem vrednovanja arhitektonske produkcije i visokih etičkih standarda. Na kraju, Čegar i Dojčev su otvorile izložbu i pozvale studente i javnost da je posete.

Izložba “Dušan Krstić: Arhitektura” nastavak je saradnje MSUV i Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN Univerziteta u Novom Sadu na proučavanju bogatog arhitektonskog modernističkog nasleđa gde su u kustoski rad bili uključeni i studenti različitih godina studija. Uz prateću monografiju o arh. Krstiću, izložba je završetak projekta u kome je valorizovana arhitektonska i profesorska karijera jednog od značajnih arhitekata vojvođanskog regionalnog modernizma druge polovine proteklog stoleća.

Tokom trajanja izložbe biće organizovani i različiti propratni sadržaji, filmska projekcija dokumentarnog filma posvećenog Krstićevom životu i njegovim delima kao i radionice za studente, decu i omladinu različitih uzrasta.

Izložba će biti otvorena do 2. juna. MSUV je otvoren za posetioce od utorka do nedelje, od 10 – 18 časova, a uoči Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja, MSUV će zadržati tradiciju Noći muzeja i biti otvoren za posetioce do ponoći.

Dušan Krstić (Novi Sad, 1938–2013) je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1962). Karijeru arhitekte započeo u Projektnom zavodu Vojvodine, potom kao projektant bio angažovan u Zavodu za fizičku kulturu i Novotehni (do 1976). Od tada do 2001. vodeći je arhitekta projektnog biroa Projekat 76 novosadskog Neimara. Na Arhitektonskom odseku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bio je vanredni profesor na predmetima Stanovanje i Arhitektonsko projektovanje (2001–2005). Autor je brojnih stambenih i javnih objekata u kojima je dao značajan doprinos savremenom vojvođanskom graditeljstvu, kao jedan od vodećih arhitekata svoga doba. Održao je više javnih predavanja iz oblasti arhitekture i njene savremene istorije u Novom Sadu i Beogradu. Članke, studije, kritike i recenzije objavljivao je u više stručnih časopisa i dnevnih novina. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada (1972) i Tabakovićeve nagrade za arhitekturu za celokupno stvaralaštvo. (2002).

Bonus video: Legat Velje Pavlovića