Uoči sutrašnjeg proglašenja 66. dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman godine, 18 pisaca oglasilo se pismom, upućenim javnosti, pod naslovom "Bojkot NIN-ove nagrade".
Potpisnici tog teksta su dvojica ranijih laureate – akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, autori romana koji su se našli u širem izboru za ovogodišnje priznanje – Muharem Bazdulj i Igor Marojević, kao i Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić, Đorđe Pisarev, Sava Damjanov, Milan Ružić, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Marko Krstić, Slaviša Pavlović i Franja Petrinović.
Oni u pismu upozoravaju da o dobitniku prestižnog priznanja odlučuju “stručno i moralno nekompetentni ljudi” te zbog toga od svojih izdavača zahtevaju da ubuduće njihova dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu.
Prenosimo pismo u celosti:
“Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla.
Već preterano dugo i preterano često, o ovoj nagradi odlučuju što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove.
Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas“.
Žiri, koji radi u sastavu novinarka i urednica na RTS-u Marija Nenezić, pesnik, esejista i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ Branko Kukić, filozof Ivan Milenković, pesnik i književni kritičar Marjan Čakarević i kolumnista i kritičar nedeljnika “Vreme” Teofil Pančić (predsednik), u najuži izbor uvrstio je pet romana: “Mulat albino komarac” Steva Grabovca (Imprimatur), “Grozota ili…” Slobodana Tišme (Čarobna knjiga), “Yugoslav” Ane Vučković (Partizanska knjiga), “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića (Orfelin) i “Pas i kontrabas” Saše Ilića (Orfelin).
Odluku će saopštiti sutra u podne na konferenciji za novinare u hotelu “Moskva”.