“Mulat albino komarac” Steva Grabovca (Imprimatur), “Grozota ili…” Slobodana Tišme (Čarobna knjiga), “Yugoslav” Ane Vučković (Partizanska knjiga), “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića (Orfelin) i “Pas i kontrabas” Saše Ilića (Orfelin) našlo se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Aktuelni saziv žirija, koji radi u sastavu novinarka i urednica na RTS-u Marija Nenezić, pesnik, esejista i urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Gradac“ Branko Kukić, filozof Ivan Milenković, pesnik i književni kritičar Marjan Čakarević i kolumnista i kritičar nedeljnika “Vreme” Teofil Pančić (predsednik), na sednici održanoj 13. januara 2020, od 10 naslova iz užeg izbora, odabrao je pet romana za finale.
U ponedeljak, 20. januara, biće saopšten šezdeset šesti dobitnik NIN-ove nagrade.
NIN-ova nagrada kritike za roman godine prvi put je dodeljena 1954. Dobrici Ćosiću za roman “Koreni”, a tokom više od šest decenija dugoj istoriji dobili su je i Meša Selimović, Miroslav Krleža, Bora Ćosić, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, Danilo Kiš, Oskar Davičo, Ži¬vojin Pavlović i mnogi drugi.
Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić.
Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).
Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima – Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine.
Prestižno priznanje nije dodeljeno jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta.
Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“, međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“.
NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“.