Izložba "Dekada" našeg proslavljenog scenografa Aleksandra Denića biće otvorena u subotu, 22. oktobra u 20 časova u Bioskopu Balkan.
– Stvarno mnogo koristim ovaj naš urbanistički pakao, ovu investicionu jezivu arhitekturu, pravim te evropske frankeštajnske strukture – rekao je svojevremeno za Nova.rs Aleksandar Denić, naš svetski priznat scenograf.
Postavka „Dekada“ publici će pružiti priliku da se izbliza upozna sa radom Aleksandra Denića tokom poslednje decenije u Nemačkoj, saopštili su organizatori izložbe koja je planirana čitave dve godine.
U pitanju je kompleksna postavka koja iz Berlina donosi kompletno scenografsko rešenje Brehtovog „Galileja“, makete i modele, fotografije, pripremne skice i crteže koji do detalja razrađuju tok Denićevih ideja, precizira se u saopštenju povodom izložbe koja je urađena u saradnji s Ministarstvom kulture i informisanja i uz podršku Fondacije Saša Marčeta.
„Denić nije samo stvaralac scenskog sveta već i koreditelj. Njegove scenografije ujedno su i umetnička dela za sebe, često neverovatne materijalne raskoši i jednake mašte u istraživanju istorijskih dokumenata, komercijalnih i artefakata pop-kulture i njima svojstvenih strategija masovne kulture. Utemeljene u svojevrsnoj matriks-metodi za kulturne znakove i čitave sisteme znakova filma, reklame, arhitekture, vizuelne umetnosti i u mnogo čemu više“, zapisao je dramaturg Tomas Irmer u predgovoru kataloga za izložbu.
Sa nemačkim rediteljem Frankom Kastorfom Denić je realizovao nekoliko izuzetno uspešnih pozorišnih produkcija, među kojima su: „Dama sa kamelijama“ (Teatar Odeon, Pariz, 2012), „Amerika“ (Šaušpilhaus, Cirih, 2012), operska teatrologija „Prsten Nibelunga“ (Festival u Bajrojtu 2013), „Dvoboj“ (Teatar Folksbine, Berlin, 2013), „Putovanje na kraj noći“ (Teatar Rezidenc, Minhen, 2014) i „Baal“ (Teatar Rezidenc, Minhen, 2015).
„Za osećaj suštinske nesigurnosti želi da stvori prostore: na prvi pogled prepoznatljive, hiperrealistične u detalju, a veoma iritantne, na drugi. Sa Kastorfovom kombinacijom pozorišta i filma tu ideju je mogao da razvije kao nikad do sada“ zapisala je Barbara Bukhart u godišnjaku „Teatra Hojte“.
Govoreći o radu sa slavnim rediteljem, Denić je za Nova.rs istakao da su se „njih dvojica odmah prepoznali“:
– Prvu zajedničku predstavu smo radili u teatru Odeon u Parizu, bila je to „Dama s kamelijama“. Kada je došao, scenografija je već bila postavljena, na rotacionoj bini sam napravio pravu brazilsku favelu, a Frank je rekao da nikada tako nije radio, da ga je sve sačekalo. Onda je prokomentarisao: „Ako je Aleksandar pogodio, to je dobro, ako je promašio, onda će sve biti promašeno“. Predstava je postigla veliki uspeh, a mi smo se dogovorili da ćemo nastaviti da radimo zajedno pod jednim uslovom, a to je „No fun, no work“, u smislu uživanju u radu.
Aleksandar Denić diplomirao je scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Reditelj Srđan Karanović ga je još tokom studija, 1988. godine angažovao kao scenografa za film „Za sada bez dobrog naslova“, a usledio je rad na ostvarenjima: „Jednog lepog dana“, „Mi nismo anđeli“, „Vizantijsko plavo“, „Rane“, „Cut Run“, opreme za film „Podzemlje“.
Među brojnim pozorišnim scenografijama na ovom tlu ističu se one za predstave: „Hitler & Hitler“ (Atelje 212, 2007), „Talenti i obožavaoci“ (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), „Moć sudbine“ (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), „Put oko sveta“ (Kruševačko pozorište, 2010), „Heda Gabler“ (Narodno pozorište u Beogradu, 2011), „Protuve piju čaj“ (Šabačko pozorište, 2011), „Adio kauboju“ (HNK, Split, 2012).
Uspešan rad sa Kastorfom na brojnim predstavama omogućio je Deniću i saradnju sa austrijskim rediteljem Martinom Kušejem 2014. na postavci Geteovog „Fausta“ u minhenskom Teatru Rezidenc.
Denić je od 2009. do 2013. bio predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), kao i umetnički direktor Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) od 2010. do 2013.
Dobitnik je brojnih priznanja za scenografiju i doprinos scenskom dizajnu: Nagrada nemačkog pozorišnog časopisa Teatar hojte (Theater heute) za scenografa godine u Nemačkoj za predstavu „Putovanje na kraj noći“; nagrada nemačkog časopisa za opersku umetnost Opernvelt za scenografiju godine 2014, onu u „Prstenu Nibelunga“ (Festival u Bajrojtu); Nagrada „Faust“ za isti komad, godišnja nagrada časopisa „Dojče bine“ za sezonu 2013/2014, u kategoriji „Izuzetan doprinos aktuelnom razvoju scenografije/kostima/prostorne pozorišne situacije“, a bio je nominovan i za Međunarodnu opersku nagradu u kategoriji za dizajnera godine.
Upitan u razgovoru za naš sajt šta mu znače nagrade scenograf je ovako odgovorio:
– Dodatni razlog da slavim sa prijateljima. Intimno, najviše mi znače one koje dobijem od kolega iz struke. I one koje nisu zvanične, ali vas ispune više od bilo koje plakete.
Bonus video: Bitef polifonija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar