Kada prvi put uđem u Srpsku akademiju nauka i umetnosti kao novi, dopisni član prvo što ću uraditi - rukovaću se sa kolegama. Čujem da je potrebno da spremim i besedu, međutim još zvanično nisam dobio obaveštenje od SANU o prijemu, niti bilo kakva uputstva, kaže za Nova.rs Miodrag Mića Tabački, prvi scenograf koji je postao dopisni član Akademije.
– Veoma sam ponosan što je moja profesija prepoznata, a naravno i ja lično – priznaje za naš sajt novoproglašeni akademik Mića Tabački, koji je izabran u Odeljenje umetnosti SANU.
Od 54 kandidata, koja su bila predložena za akademike, prošlo je njih 30, a prekretnicu u ovom izbornom ciklusu predstavlja to što su članovi SANU postali po prvi put u istoriji ove institucije umetnici iz domena pozorišta, filma i primenjene umetnosti. Pored Tabačkog, novi dopisni članovi Odeljenja umetnosti na Izbornoj skupštini održanoj 4. novembra postali su reditelji Slobodan Šijan i Dejan Mijač, i vajar Mrđan Bajić, dok je za redovnog člana izabran kompozitor Svetislav Božić.
Na pitanje kako se oseća u odabranom društvu, Tabački ovako odgovara:
– To je društvo u kojem sam proveo svoj radni vek, naročito sa Dejanom Mijačem. Osećam se jednako dobro u društvu sa njim, kao što se osećam dobro sa kolegama Dušanom Otaševićem, koji je slikar, ili sa Branom Mitrovićem koji je inženjer arhitekture, i sa kojima sam se sretao u poslu i radio. Zaista mislim da i mi kao primenjeni ili reproduktivni umetnici zaslužujemo svoj prostor u jednoj instituciji kao što je Srpska akademija nauka i umetnosti – priča naš sagovornik.
Tabački je diplomirao arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu 1972, a dve godine kasnije i scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. U karijeri dugoj pet decenija potpisao je više od 300 scenografija i oko stotinu kostimografija. A prva koju je uradio bila je daleke 1973. godine scenografija za predstavu „To se nikad ne zna“ Bernarda Šoa. Izlagao je, ne samo kod nas i u regionu, već i širom sveta, pride osvojivši brojne nagrade. Radio je kao profesor scenografije i kostimografije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i na Cetinju, bio je gostujući profesor na Univerzitetu Trent u Notingemu, i na više američkih univerziteta. Istaknuti je umetnik ULUPUDS-a, počasni član UPIDIV-a i član Komisije za scenografiju Svetskog udruženja scenografa i kostimografa, a od 2018. godine ima titulu počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu.
I to je samo delić impresivne biografije Tabačkog tokom proteklih pet decenija, koji je i u toku samog izbornog procesa u SANU već govorio za naš sajt koliko je značajno što je Akademija otvorila vrata za interpretativne, scenske, primenjene, filmske umetnike.
– Mislim da je ovo značajno za umetnost uopšte, ne samo za delatnost kojom se ja bavim. Jer u trenutku u kome živimo ona je zaista ravnopravna sa ostalim vizuelnim umetnostima. Znatno je uznapredovala i daleko je slojevitija u odnosu na period od pre 50 ili stotinu godina. U svetu su ove umetnosti odavno priznate, a umetnici iz tih oblasti uvršćeni u akademije.
Zato je novostečeni status akademika nešto što, prema rečima umetnika, samo može da doprinese njegovoj profesiji:
– Mislim da će iz pozicije člana SANU biti moguće učiniti nešto za profesiju. Ako ništa drugo, makar je definisati. Jer, problem scenografije jeste to što je to naziv koji podrazumeva najrazličitije delatnosti. I neki od njih treba da budu tretirani kao umetnici, ali postoje neke oblasti koje pripadaju nekim drugim, ne i umetničkim sferama.
Tabačkog je za članstvo u SANU predložio fakultet na kojima je decenijama bio profesor – FDU, ali stidljivo priznaje da do kandidature nikada nije razmišljao o zvanju akademika:
– Nisam mislio da kruna moga rada može da bude prepoznavanje mog autorstva od strane Akademije nauka. Nisam imao ni potrebu da razmišljam o tome zato što do sad primenjene umetnosti nisu bile „tretirane“ od strane SANU, a arhitektura, koja je takođe moja profesija, jeste. Nisam se u to udubljivao jer su članovi SANU do sada bili likovni umetnici, slikari, vajari. A opet, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti jeste prostor u kome, uglavnom, izlažu ljudi koji su članovi SANU. Međutim, Nagrada „Ivan Tabaković“, koju sam dobio za svoju izložbu u „Cvijeti Zuzorić“, podrazumevala je da dobitnik tog priznanja može da izlaže u Galeriji SANU. A to je, automatski podrazumevalo, i neku vrstu kandidature za člana SANU. Zaista sam imao svoju retrospektivnu izložbu posle nagrade „Ivan Tabaković“ 2014. godine. Verovatno sam tom izložbom podsetio i Akademiju nauka i moguće predlagače na sebe i mogućnost da scenografija bude prepoznata kao kategorija koja može da se nađe u Odeljenju umetnosti SANU – objašnjava naš sagovornik, a otvaranje vrata SANU pozorišnim, primenjenim i filmskih delatnicima, naziva, kao i mnogi, revolucijom:
– To je upravo moj slučaj!
I dok predsednika SANU Vladimira Kostića, kako ističe, ne poznaje lično ne razume zašto je na udaru nekih zbog svojih stavova:
– Do poslednjih godinu dana, kada je krenulo sve da se uzburkava oko moje kandidature, moram priznati da nisam baš puno obraćao pažnju na to šta se dešava sa SANU. Međutim, nemam razumevanja za napade koji su se desili na njega, i negodovanje zbog njegovog istupa oko Kosova. Jer, to što je on rekao, pride na latinskom, su činjenice i mislim da apsolutno nije u redu da on tu poziciju napušta – ukazuje naš sagovornik komentarišući najavu Kostića da će se „od ponedeljka razgovarati o njegovoj daljoj ulozi u SANU“.
A kada se osvrne na čitavu karijeru, koja je sada prepoznata i od strane Srpske akademije nauka i umetnosti, voli da kaže kako nije teoretičar:
– A pogotovo sam slab teoretičar i analitičar sopstvenog rada. Moram priznati da sam pristrasan. Ali, najponosniji sam na činjenicu da sam uspeo da radim i da živim od onoga što volim i što bih radio i inače. I to kao amater da mi se nije pružila mogućnost da radim kao profesionalac – odsečan je Mića Tabački, koga je vest o izboru u dopisno članstvo Akademije zatekla u Novom Sadu, gde radi na novom projektu:
– Za otvaranje manifestacije Novi Sad-kulturna prestonica Evrope radim na komadu „Tesla-izumetnik“. Pisac komada, ali i dramaturg je Vladimir Pištalo. Predstavu režira Nebojša Bradić, a muziku za komad piše Aleksandra Vrebalov, koja je isto bila kandidatkinja za članstvo u SANU. Premijera bi trebalo da bude u januaru, i siguran sam da ćemo izaći, pa makar igrali i pod maskama!
Bonus video:
Vladimir Kostić u podcastu Snaga uma
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare