Magazin "Independent" napravio je izbor filmova koji svojom temom ili detaljima izazivaju nelagodu kod gledalaca.
Neki filmski stvaraoci žude da njihovo delo bude u centru javne rasprave. Ali to nije uvek dobra stvar. Ponekad se filmovi – čak i sjajni – stavljaju pod mikroskop zbog problematičnih likova, zapleta ili trenutaka.
Bez obzira na razlog, jasno je da je istorija filmske umetnosti prepuna primera filmova koji su postali teški za gledanje iz nekog razloga, piše „Independent“.
Evo 10 najproblematičnijih filmova ikada napravljenih, po izboru ovog magazina.
“Paklena pomorandža” (A Clockwork Orange, 1971)
Kontroverzna adaptacija kultnog romana Entoneja Bardžisa, koju je napravio Stnli Kjubrik, svakako nije bez svojih problematičnih elemenata, od kojih je najpoznatije odvratno prikazivanje silovanja. Nije samo javnost smatrala Kjubrikov film neprijatnim: sam reditelj je insistirao da se „Paklena pomorandža“ ukloni iz bioskopa zbog straha od nasilja koje bi moglo da se kopira.
“Američka lepota” (American Beauty, 1999)
Dobitnik Oskara za najbolji film Sema Mendesa bio bi problematičan danas čak i da nije bilo optužbi protiv glavnog glumca Kevina Spejsija. Kako jeste, Spejsijevo učešće dodaje još jedan sloj nelagode ovoj priči o sredovečnom ocu koji žudi za prijateljicom svoje ćerke tinejdžerke (Mena Suvari). Scena u toplesu koja uključuje tada 16-godišnju Toru Birč takođe bi danas verovatno mnogima podigla obrve.
“Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s, 1961)
Ovaj klasik sa Odri Herbern sadrži jednu od najozloglašenijih rasističkih karikatura svih vremena. Miki Runi igra naglašeno zubatog japanskog stanodavca gospodina Juniošija, groteskni stereotip. Decenijama nakon izlaska filma, kako reditelj Blejk Edvards, tako i sam Runi, izrazili su žaljenje zbog uvredljivog prikaza.
“Forest Gamp” (Forrest Gump, 1994)
„Forest Gump“ Roberta Zemekisa možda je jedan od najproblematičnijih filmova ikada napravljenih – i svakako jedan od najviše nagrađenih filmova. Bez obzira da li govorimo o Tomu Henksovoj širokoj, karikaturalnoj interpretaciji čoveka sa teškoćama u učenju, puritanskim osudama Robin Rajt kao Dženifer, ili sve što ima veze sa tretmanom rase, Gamp je jedna pokvarena kutija čokolade.
“Prohujalo sa vihorom” (Gone with the Wind, 1939)
Omiljeni film Donalda Trampa, ovaj američki epski film optužen je za umanjivanje strahota ropstva i gledanje Građanskog rata kroz ružičaste naočare. Skandal je ponovo obuhvatio film 2020. godine kada je privremeno uklonjen sa striming servisa HBO Max zbog svojih problematičnih elemenata.
“Poslednji tango u Parizu” (Last Tango in Paris, 1972)
Ponekad, filmovi postanu problematični nakon što iza scene izađu priče – što se desilo u užasnom slučaju “Poslednjeg tanga u Parizu”. U najozloglašenijoj sceni filma, lik Marlona Branda siluje mladu ženu iz Pariza (preminula Marija Šnajder), koristeći puter kao lubrikant. Šnajder je kasnije progovorila o snimanju te scene, tvrdeći da nije bila u scenariju. „Bila sam tako besna“, rekla je. „Marlon mi je rekao: ‘Marija, ne brini, to je samo film’, ali tokom scene, iako to što je Marlon radio nije bilo stvarno, plakala sam prave suze. Osećala sam se poniženo i iskreno rečeno, osećala sam se malo silovano, i od strane Marlona i od režisera Bernada Bertolučija.“
“Stradanje Isusovo” (The Passion of the Christ, 2004)
Biblijski epski film Mela Gibsona široko je kritikovan zbog prikaza jevrejskog naroda u priči o Isusu. Ako se uzme u obzir kontekst Gibsonovog vlastitog skandala van ekrana zbog antisemitizma, postoji mnogo razloga za nelagodu pri gledanju ove krvave verske drame.
“Menhetn” (Manhattan, 1979)
Možete li ikada zaista odvojiti umetnost od umetnika? Svako ima svoje mišljenje o ovom pitanju, ali je posebno teško sa filmom kao što je “Menhetn”. Vudi Alen, čija je kasnija karijera bila obojena negiranim optužbama o seksualnom zlostavljanju dece, režira i glumi u ovom crno-belom delu koje uparuje njegovog 42-godišnjeg lika koji je u vezi sa 17-godišnjom srednjoškolkom, koju igra Mariel Hemingvej.
“Tragači” (The Searchers, 1956)
Rasizam je bio prisutan u starim holivudskim filmovima, posebno u vesternima, koji su često prikazivali bele heroje u sukobu sa Indijancima ili meksičkim neprijateljima. „Tragači“ ,vestern iz 1956. godine reditelja Džona Forda, s jedne strane, oštro osuđuje korozivno zlo rasne mržnje. S druge strane, dugo je optuživan za rasizam zbog problematičnog prikazivanja svojih likova Indijanaca.
“Kolo sreće” (Trading Places, 1983)
Ova komedija o usponu i padu, u kojoj glume Edi Marfi i Den Ekrojd, ima nekoliko scena koje provociraju, uključujući navodno bezazleni štos u kojem jedan lik biva seksualno napadnut od strane gorile. Međutim, scena u kojoj Den Ekrojd ima crno lice ostaje najneugodnija – i čini ovaj inače zabavan film teškim za gledanje danas.
Bonus video: Dokumentarni filmovi u trci za Oskara (2024)
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare