0
Posao otpravnika vozova radio sam s istom ljubavlju kao ovaj operskog pevača, pričao je svojevremeno za Nova.rs proslavljeni bariton Željko Lučić, koji je danas imenovan za novog umetničkog direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
Slavni bariton svetskog glasa tako se posle više od dve i po decenije vratio u zemlju iz koje se otisnuo put Njujorka, Milana, Londona, Beča… Nakon što je odigrao najveće uloge koje jedan operski pevač može da sanja i to na sceni Metropliten opere ili Milanske skale, ili pak londonske Kraljevske opere, ali i posle 22 godine života u Frankfurtu Željko Lučić se tako simbolično vraća u Srbiju.
O povratku u svoju zemlju često je pričao za Nova.rs. U jednom od intervjua, koje je s baritonom radila koleginica Suzana Sudar, Lučić je kazao:
– Povratak u Srbiju je uvek bila opcija, nešto najprirodnije o čemu sam razmišljao…
Impresivan je život Željka Lučića, kao stvoren zapravo za film. Rođen je 1968. u Zrenjaninu. Bio je član a potom i solista hora „Josif Marinković“, međutim radio je istovremeno i kao otpravnik vozova, nastavljajući tradiciju dede i oca. Ipak, opera je prevladala i završava Muzičku akademiju u Novom Sadu.
– Naravno, i danas volim vozove. Posao otpravnika vozova radio sam s istom ljubavlju kao ovaj operskog pevača – pričao je pre četiri godine za naš sajt, priznavši na početku razgovora da je prva ploča koju je kupio bila ona koja verovatno nikad nikom ne bi bila prva asocijacija na jednu opersku zvezdu – „Highway to Hel“ benda AC/DC.
Nikada nije zaboravio svoj Zrenjanin, zbog čega je ponosno isticao:
– Ja sam veliko zrenjaninsko dete. Zato kada dođem u Srbiju, boravim u svom Zrenjaninu!
Konstatovao je i kako je u životu ostvario sve što je želeo.
– Vrh u karijeri sam dostigao pre više od jedne decenije i održavao sam se svih ovih godina. Ali, ne može se uvek biti u vrhu, počinje prirodna selekcija, dolazi nova garda. Kako će biti u budućnosti ne znam, samo znam da će muzike uvek biti.
Kad se osvrne na sve, nije zapravo bio ni svestan da je više od 30 godina u biznisu. Protutnjalo je, kazao je, a da ni osetio nije:
– Kao neka druga dimenzija… Bio sam zreo kada sam ušao u ovu priču, o ovom poslu nisam pre toga ni maštao, sve mi se dešavalo kao da je prolazilo pored mene, kao duh koji izlazi iz tela i gleda šta se dešava na zemlji. Sve je dolazilo jedno za drugim, ponude, poslovi, ugovori, trči tamo-amo s jednog na drugi kraj sveta, iz aviona u avion…
Bonus video: Kako deca doživljavaju pozorište
