3
Među šest finalista za NIN-ovu nagradu nalazi se nekadašnji dobitnik i naš veliki pisac David Albahari i njegov roman „Pogovor“. U pitanju je knjiga koja vešto sjedinjuje istorijat jednog kontinenta i nekoliko malih ljudskih strasti i zanosa, piše Vladislava Gordić Petković u svom prikazu.
Sulejman iz Somalije godinama je verovao da Bob Marli može da pleše na vodi. Njegova ljubavnica Hani Gretl rođena je u podeljenoj stvarnosti veštački podeljene države, i odrasla u uverenju da je glavni krivac za sva zla sveta. A kralj koji je umro, vladar jedne od desetak najmanjih država na svetu, bio je rođeni pripovedač i sve se u njegovom životu pretvaralo u priču.
Bio je kralj Skitije, a pripadao je i modernom dobu, u Parizu je na skupu pesnika koji su recitovali poeziju inspirisanu vizijama dobio na dar kutiju sa desetak komada crvenkastog hašiša. Zapamtio je da Rimljani nisu znali za nulu, a da su je otkrili Arapi, i tako usmerili dalji razvoj prirodnih nauka.
Postajao je vidljiv samo kad je bio nevidljiv, bio je i potpuno izmišljen lik, i potpuno stvaran. Imao je dobre kontakte sa zapadnjačkim špijunima i trovačima komunizma: bio je mali kralj, ali je posedovao veliku sposobnost razumevanja.
Pomalo nalik na „Ludviga“, Albaharijev roman koji kao da je ravnodušno odgurnut u stranu, „Pogovor“ vešto sjedinjuje istorijat jednog kontinenta i nekoliko malih ljudskih strasti i zanosa, združuje Borhesa i Nabokova u postupku raščišćavanja književnog teksta od nanosa laži i stvarnosti. Albaharijev rastočeni i zatalasani pripovedni glas pokušava da pomeša bernhardovsku avanturu autodeskripcije, fabularno zasićenje postkolonijalnog romana i američku metafikciju. „Pogovor“ podseća na zacrtani Ludvigov ideal: da napiše „maskirani ep, enciklopediju u kojoj sve odrednice govore samo o jednom predmetu“.
Bonus video: Razum otkazao Sajam knjiga
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare