0
Zbog društvenih mreža, lažnih vesti i reklama koje nas preplavljuju, do istine je najteže doći. Zato, kada imaš priliku da sediš u publici, gledaš ogoljene ljude pred sobom i poput voajera posmatraš stvarnost, to je retka privilegija, kaže reditelj Nikola Ljuca za Nova.rs uoči premijere komada "Laž".
Provokativan, subverzivan, surovo istinit i lažan, komad koji čitaš u dahu. Naizgled lagana, komična priča o dva para i njihovim problemima, a u stvari ozbiljna, otrežnjujuća drama o laži, manipulaciji, istini i našem društvu. Ovim rečima reditelj Nikola Ljuca opisuje komad Florijana Zelera „Laž“ čija će premijera biti održana 1. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu.
Trebalo je vremena da dela Florijana Zelera prepoznaju čelnici beogradskih pozorišta, sve dok, kako u razgovoru za Nova.rs ističe reditelj, nije dobio Oskara 2021. godine za adaptirani scenario „Oca“ sa Entonijem Hopkinsom.
– Glumica Tamara Krcunović zna Zelera još iz vremena kada je živela u Francuskoj i dala mi je tekst „Oca“ pre nego što se desila svetska slava i Oskar. Mi smo probali da radimo taj tekst, međutim, niko u Beogradu nije reagovao. Bili smo uporni, i našli smo zanimljiv komad „Laž“ koji je na ivici komedije i drame – objašnjava Ljuca.
Odlučili su da naprave, kako kaže, provokativnu dramu iz koje izbija komedija i surovost igre istine i laži:
– Ovo je priča o dva para, o istini i nemogućnosti istine, uz moment subverzije. Kad počne, misliš da gledaš neku klasičnu priču između dva para, ali ona raste do takvih nivoa da će nakon gledanja predstave problemi biti još veći, a razvodi češći. Biće izazovno i katarzično zbog istinitosti i bolnih tema o kojima se ne priča na način na koji smo navikli u pozorištu. Naučeni smo da ne govorimo o problemima. A Zeler postavlja pitanje šta se događa kada govorimo o problemima o kojima ne treba? Pitanje je da li je istina nekad samo egoistična potreba za lažnim zadovoljenjem pravde, a u stvari se njome ništa ne dobije, nego stvari budu gore. To je jedan od problema o kojem retko ko priča i onda stvari eksplodiraju. Da li je laž dokaz prijateljstva i ljubavi ili je samo istina?
Nikola Ljuca ocenjuje da komad korespondira sa našim društvom jer živimo u vremenu maski.
– Zbog društvenih mreža, lažnih vesti i reklama koje nas preplavljuju, do istine je najteže doći. Zato, kada imaš priliku da sediš u publici, gledaš ogoljene ljude pred sobom i poput voajera posmatraš stvarnost, to je retka privilegija – smatra reditelj.
U “Laži” igraju Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Tamara Krcunović i Jelisaveta Orašanin Teodosić, a Ljuca ističe da su namerno izabrani glumci koji su najviše medijski prisutni da bismo ih videli na drugačiji način:
– Tip uloge, teksta i stil igre nisu nešto na šta su ljudi navikli. Publika ima svoju istinu, viđenje tih glumaca, a obično to nema veze sa realnošću. Mislim da je to element s kojim pozorište treba da se igra.
Staša Bajac, koja je komad adaptirala, radnju je preselila iz Pariza u Beograd, a na pitanje šta je još bilo neophodno promeniti, naš sagovornik na kraju kaže:
– Mislim da su muško-ženski odnosi drugačiji, da je patrijarhalno-konzervativno nasleđe kod nas prisutnije nego kod francuskog intelektualnog miljea o kojem je Zeler pisao. Mlade ljude kod nas karakteriše to što ne mogu da se dogovore gde su sami sa sobom, sa svojim težnjama, i u partnerskom odnosu. Cela jedna generacija je traume držala u sebi i pretvorila ih u nemogućnost istinitosti. Zato je ovde postavljeno još jedno važno pitanje – zataškavanja istine i kako te traume danas utiču na nas i naše odnose. Na prvu loptu ovaj komad nije dnevnopolitički, ali toliko detaljno ulazi u ovaj trenutak, odnose i vrlo specifičnu temu istine i laži, da postaje jako angažovan.
Jedna od važnih tema „Laži“ je manipulacija koja se, kako reditelj ističe, širi do nivoa koje ne možemo ni da osetimo:
– Mladi su žrtve te manipulacije, nasleđenih, naučenih grešaka po pitanju odnosa. Temelji su nam pogrešni. Vrlo mala stvar može da poljulja te temelje i onda vidiš da ništa nije stabilno. Naizled vrlo banalna stvar može da poremeti sve zato što temelj nije jak.
Bonus video: Tramvaj zvani želja, BDP
