0
Branko i ja smo se poznavali pedeset i kusur godina i njegov odlazak je ogroman gubitak, jer je to nepovratni deo i moga života i rada, kaže za Nova.rs glumac Voja Brajović o kolegi i prijatelju Branku Cvejiću, koji je preminuo sinoć.
Kada pomisli na Branka Cvejića, koji je umro juče posle duge i teške bolesti, glumcu Vojislavu Brajoviću uvek pada na pamet daleka 1965. godina. Tada su, kako se priseća za naš sajt, učestvovali na prvom Bramsu – bila je Beogradska revija malih scena.
– Branko je bio je u Dadovu, a ja u Abraševiću… Osećam njegov odlazak kao ogroman gubitak, jer je to nepovratni deo i moga života i rada. Radili smo, ne samo kao kolege projekte, već smo zajedno, a naročito on, radili na izgradnji nove zgrade ali i očuvanju duha Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I nije slučajno što je JDP ušao u Evropsku uniju pozorišta, dakle najznačajnijih teatara Evrope i sveta, između ostalog i zahvaljujući njemu.
Brankova energija i predanost bili su, kako kazuje Brajović za naš sajt, toliko veliki da su ga istrošili:
– I nije imao snage da se izbori posle 36 dana u bolnici, kako kaže njegova supruga Vesna. Nadali smo se, ali ne…
Takav čovek, kakav je bio Cvejić je, kako ističe glumac, redak. Kao i svi neimari, gradioci, pregaoci, i on će nam svima tako nedostajati:
– Sve je manje takvih ljudi. Ne mogu da kažem da ih više nema, ali možda je i tako… Trebalo bi da nam sve što je radio bude uzor, znate onu narodnu – gde ja stanem, ti produži. Ali, uvek se sve završi tako da kad nekoga nema, shvatimo da nije zamenljiv.
Osvrće se kolega i na Cvejićevu glumačku i umetničku ličnost, napominjući da je počeo da radi jako mlad i sećajući se uloge u seriji „Grlom u jagode“ Srđana Karanovića:
– Zajedno sa Điđom Karanovićem postao je na neki način uzor. Možda nisu ni bili svesni da su pokazali mnogim generacijama kasnije kako se pravi urbana serija i neguje urbana kultura.
S obzirom da ih je delilo više od pola veka prijateljstva Voja Brajović na kraju otkriva šta je rekao Cvejićevoj supruzi Vesni:
– Najviše će mi nedostajati naše rasprave. To su naše plamene svađe, ali nikad posle takvih rasprava i svađa nismo ugrozili naše odnose. Naprotiv. Mogu i sebi da kažem da su naši odnosi posle toga bili čvršći, razumniji i bolji. Nikada tu nije bilo revanšizma, a kamoli mržnje. To je poboljšavalo ne samo naše odnose, već i stavove, dovodilo je do boljih zaključaka. Ali, kao ljudi koji su bili široki i razumni, nikada se istinski nismo sukobljavali. Zanimljivo je da smo se oko politike uvek slagali. Nikada se tu nismo razdvajali, niti bili na strani ludila.
Bonus video: Cvejićev oproštaj od Mijača
